UKRAS ZA RUKU KOJI „PRIČA SVOJU PRIČU“
Unikatno prstenje od drveta i epoks smole, od prirodnih materijala i jedinstvenog dizajna, sa fosfornim prahom zbog koga sija u mraku – savršeni je ukras za vašu ruku, čiji je dizajner i stvaralac naš Čačanin Dejan Boske Stanić. Ovo prstenje može se videti i pazariti na fejsbuk stranici „Orion 5“, a ukoliko ga naručite bićete jedinstveni, jer kako objašnjava naš sagovornik, on je jedini u Srbiji, pa možda i u Evropi, koji se bavi ovom vrstom izrade prstenja. Tržište postoji u Americi i Kanadi, a kako Boske kaže, nada se da će jednoga dana i on tamo plasirati svoje proizvode.
„Zaljubljen sam u ovo i želim to da radim“, najbolje je objašnjenje zašto je Bosketu ovo postao hobi. Naime, dvadesetak godina se bavi stolarijm, pravi nameštaj, koristi drvo… I onda je, pre sedam godina, odgledao video u kome jedan Amerikanac pravi prstenje. Kaže, još od tada želja mu je bila da se i sam u tome oproba. Međutim, mogućnosti mu nisu išle na ruku. Premalo vremena, teško je bilo doći do svih materijala koji su za proizvodnju jednog ovakvog prstena potrebni.
A onda, jednog dana, pre dva meseca, ipak je odlučio da počne. Kada je shvatio da mu je „stolarskog posla preko glave“, kada je video da u nekim trgovinama može da se kupi smola koja je potrebna za izradu jednog prstena… Tada je počeo. Početak nije bio lak. Dok je pogodio kalup, našao boje, naŠao dobru srazmeru… Ali, ubrzo, veština je savladana.
Kakav je proces proizvodnje jednog ovakvog unikatnog prstena?
– Prsten se oblikuje od komadića drveta. Na njemu može da se nacrta nešto. Smola se razlije u kalup i njome se premazuje oblikovano drvo. Suši se 24 sata, a zatim ide finalna obrada. Poliranje traje čitav jedan dan. Nakon svega, dobije se prozirnost. U smolu se stavlja fosfor, pa zato prsten svetli u mraku. Za sada, na našem tržištu mogu da nađem samo fosfor koji sija zeleno, a boja prstena može biti bilo koja, ali će u marku sijati zeleno – objašnjava Boske ukratko proces, jer, naravno, ne želi da mu neko „ukrade znanje“. Za izradu jednog prstena potrebno je četiri dana.
Prezadovoljan je na kakvu je reakciju naišlo njegovo „umetničko delo“, jer, kako i sam kaže, to nije običan nakit. Dobija brojne pohvale, ali i sugestije od ženskog pola. I zadovoljan je brojem kupaca. Svestan da od toga ne može da se izdržava, ipak mu je kuća, kako kaže, „atomsko sklonište“, jer je sad sve podredio izradi ovog prstenja.
Mladost je proveo u Ulici 7. jula, koju sada teško prepoznaje, jer su osamdesetete, kako kaže ovaj četrdesetogodišnjak, bile „ono pravo“. Sada su tamo neki novi klinci, koji ne vide i ne prepoznaju ono što su on i njegovo društvo. Mnogi Čačani sigurno Bosketa znaju i kao basistu poznate čačanske „Krvne grupe“. Pa, tako kao svestranog umetnika, nije čudo što ga odlikuje poznati umetnički bunt, a prsti su mu nadareni i za žice gitare, ali i za drvo. Odlučio je da se posveti prstenju potpuno profesionalno i da jednoga dana od toga napravi svoj brend, koji će osvojiti naše, ali i prekookeanska tržišta. Sam svoj umetnik i sam svoj gazda. To je Bosketu želja, kao i to da jednoga dana, svog šestogodišnjeg sina da koji sada igrajući se stavi prsten ispod ćebeta i oduševljava se kako sija u mraku, nauči da uživa u istom poslu.
Dok Boske izrađuje prstenje, na svaki ga asocira neka pesma. Pa tako, i kada okači fotografiju novog prstena na Fejsbuku, nju prati određena muzička numera. Tako da svaki prsten, ima svoju pesmu, i osvetljavajući mrak priča svoju priču.
- M.
