ОГЊЕН ТИШМА, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОСНОВНЕ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ „ДР ВОЈИСЛАВ ВУЧКОВИЋ“
„ВАЖНО ЈЕ ДА СЛЕДИМО СВОЈЕ СНОВЕ“
За Огњена Тишму, ђака генерације Основне музичке школе „Др Војислав Вучковић“, је велика част што је изабран за ђака генерације, посебно због тога што многа деца настављају школовање у Средњој музичкој школи и, такође, имају запажене резултате. Драго му је што су професори наградили његов рад током Основне музичке школе.
Огњена Тишму су одувек привлачили музички инструменти. Како каже, то су биле његове омиљене играчке и додаје:
– Волео сам да „свирам“ клавир, виолину, гитару, бубњеве… На свему сам могао да произведем тон, осим на флаути. У покушајима да засвирам, а уз помоћ мог професора Кароља Марочика родила се љубав према овом инструменту.
Ђак генерације Основне музичке школе је учествовао на многим такмичењима, републичким и међународним.
– Први пут сам учествовао са шест година на Међународном такмичењу флаутиста „Миодраг Азањац“ у Београду и освојио прву награду, као и велики пехар који сам поносно однео у вртић да покажем другарима. Занимљиво је и да сам на Међународном такмичењу „Вива Мусиц“ у Херцег Новом, такође, освојио прву награду и био позван да учествујем на концерту победника у чувеном Карнеги холу у Њујорку, али то се због пандемије није остварило. За мене су такмичења додатна мотивација за рад и прилика да чујем другу децу из земље и иностранства – каже Огњен.
Осим знања о музичким предметима, у Музичкој школи је, како каже, научио колико је важно бити дисциплинован и добро организовати своје време. Такође, наглашава, његови професори Сузана и Карољ Марочик су га научили да се до успеха не долази „преко ноћи“ и да је важно стрпљиво и свакодневно радити.
– За мене је музика неодвојиви део живота. Од када знам за себе музика је око мене. Не постоји тренутак који музика не може да улепша и употпуни, било да је то неки посебан дан или свакодневне ситуације. Волим да слушам класичну музику, посебно за флауту, али уживам и у рок и поп музици.
Културни центар Чачак
Огњен скромно каже да њему није било тешко да оствари овакве резултате, јер је увек имао подршку људи око њега:
– Завршио сам Основну школу „Др Драгиша Мишовић“ и велика подршка ми је била моја учитељица Данијела Минић, која је долазила на сваки мој концерт заједно са другарима из одељења. Од петог разреда сам имао велику подршку од моје разредне, наставнице Мире Терзић, која ме је бодрила и подржавала заједно са свим наставницима. Имао сам и подршку другара са којима сам се радовао успесима на такмичењима, али и свакодневним стварима, баскету, игрицама, дружењу. Уз добру организацију све се стигне – наглашава Огњен, који је тренирао кошарку и стони тенис. Али, ипак, највише воли да трчи и да ради вежбе поред Мораве.
– За мене је то најлепши почетак дана и трудим се да „одрадим“ тренинг кад год могу. Поред тога, волим да играм баскет са другарима – каже саговорник „Гласа“.
Период Основне школе памтиће по бројним путовањима и успоменама, а захваљујући такмичењима из флауте и теорије музике упознао је много градова.
– Посебно ћу памтити када сам са хором Основне школе певао на концерту Боре Чорбе, песму „Погледај дом свој, анђеле“. Мислим да је за све нас то био тренутак који нећемо заборавити. Исте године сам наступио и на Тргу са оркестром Музичке школе „Др Војислав
Нови Сад
Вучковић“, поводом Светског дана музике. То је био велики изазов и моје прво искуство са оркестром и захвалан сам што сам имао ту прилику – каже наш млади саговорник коме, сходно досадашњем успеху, предстоје сјајне шансе.
Огњен је уписао Средњу музичку школу „Коста Манојловић“ у Земуну, која је за њега била лак избор, зато што му нуди могућност да се даље усавршава у ономе што највише воли.
– У будућности видим себе као професионалног флаутисту. Желео бих да наступам на концертима као солиста и са оркестром. Волео бих да једног дана постанем и професор. Мислим да је важно да следимо своје снове и да ништа није немогуће уколико се јако потрудимо – поручио је Огњен Тишма младима.
Ђаку генерације Основне музичке школе „Др Војислав Вучковић“ желимо само да следи своје снове!
Приредила: Нела Радичевић
Фото: Архива Огњена Тишме
