ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ЉУБОМИРА ПОПАДИЋА, СЛИКАРА ИЗ ТИВТА
На сликама Љубомира Попадића у Ликовном салону Културног центра, Чачани ће препознати живописне медитеранске призоре и сликарев префињени, аристократски таленат. Према речима нашег познатог песника Драгана Јовановића Данилова, који је прошлог петка, 5. септембра, отворио ову изложбу, „Попадић препознаје Медитеран у светлости свог сопственог уметничког искуства, дубоко осећајући ту егзотичну лепоту“.
УМЕТНОСТ КОЈА ПРИМОРАВА ДА СЕ ОСВРНЕМО
– Љубомир Попадић је сликар који свом стваралаштву приступа на традиционалан начин. Његови радови одишу поетиком којом је обојио медитеранске мотиве градова, детаље, али и људске фигуре и мртву природу. Шта год да је инспирација за стварање ликовног дела, управо овакав вид слободе коришћења предложака је одраз разумевања данашњег доба, као и улажење у дијалог и схватање оног већ виђеног, али новог и тајновитог. Попадић искрено и доследно гради своја дела сликајући пејзаж, мртву природу или људску фигуру, повезује прошлост и садашњост и доводи до тога да ове слике дубоко прожимају посматрача. И без обзира на савремено доба у коме живимо, уметничко мајсторство је увек актуелно. У ово време, када је све некако хладније, убрзаније, када је отуђеност већа него икада, овакви уметници нас својим приступом сликарству терају да застанемо, да се осврнемо – рекла је уредница Ликовног програма Културног центра Чачак Весна Петровић, на отварању изложбе прошлог петка, 5. септембра. Том приликом, она је подсетила да је чачанска публика имала прилику да види неке Попадићеве радове пре више од десет година на колективним изложбама, напомињући да је ово први пут да се представља самосталном изложбом, на радост наших суграђана.
ЈЕДНА – ЈЕДИНА, ЈЕДИНСТВЕНА СЛИКА
Изложбу је отворио наш познати песник Драган Јовановић Данилов, нагласивши да се познаваоци уметности, углавном, слажу да значајни сликари читавог живота сликају једну – једину, јединствену слику.
– Ма колико фаза прошао у свом раду, Љубо припада том кругу сликара који читав живит сликају ту једну – једину, јединствену слику. Он је сликар који држи до класичних принципа сликања, човек који држи до традиције, која сија новим оплемењеним сјајем. Интересантно је да је емотивно и рационално на његовим сликама пронашло фини консензус. Посматрајући Попадићеве слике осећамо мирис Медитерана и уживамо у безмикробној светлости. Он не слика фактографску Боку, већ слика поетску, лирску Боку, као драгоцени ендем са свим својим ерогенитетом, у опсегу своје топле, медитеранске сексуалности. Попадићево сликарство не подлеже фотореализму, већ својства физиса преводи у појесис… Било да слика мртву природу, кровове медитеранске, или чулне женске актове, на његовим радовима проналазимо самоиспитивање, самоосветљавање, самосагледавање, путем којих он истражује неке своје поноре, своју интиму… – рекао је, између осталог, Драган Јовановић Данилов, закључивши да је најважније то што је Попадић изградио препознатљив стил, препознатљиву ауру и препознатљив потпис.
Слике препознатљивог стила, због којих ћете застати, можете погледати у Ликовном салону Културног центра до 25. септембра.
Н. Р.
БИОГРАФИЈА
Љубомир Попадић је дипломирао на Академији ликовних уметности у Новом Саду, 1987. године, у класи професора Јована Ракиџића. Члан је УЛУЦГ од 1994. године. Данас, као слободни уметник живи и ради у Тивту. Добитник је више награда и признања. Учествовао је на бројним симпозијумима и ликовним колонијама у земљи и иностранству. Многе његове слике се налазе у музејима, галеријама и приватним колекцијама код нас и у иностранству.
УМЕТНИКОВА СУШТОСТ, АЛИ И ПОСМАТРАЧА ТАНАНЕ ДУШЕ
„… Попадићеве слике на најлепши начин откривају размере његове сликарске особености. Овај уметник понире у материјалне структуре предмета који га заокупљају, намећући нам своје оптичке утиске о њима. Њега занима онај реални, неумитни изглед ствари, чудесна мирноћа и лирика обичних предмета које он успева да прокреира у комплексну архитектуру, демонстрирајући мајсторство у материјализацији дрвета, стакла, метала…
Насупрот саморазорном свету данашње дигиталне апокалипсе, Љубомир Попадић нам је предочио властиту радост откривалачког виђења медитеранских призора, нагих женских тела и један биографски однос према скривеним кутовима града који су у исти мах и део уметникове суштости, али и суштости сваког посматрача танане душе и осетљивог духовног састава“, написао је, поред осталог, Драган Јовановић Данилов, у пропратном каталогу изложбе.
