ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ ИЗ УГЛА ПСИХОЛОГА ВЕСНЕ КОВАЧЕВИЋ
Сваки 1. септембар је због нове школске године за све ученике важан датум, а посебно за прваке и петаке, као и оне који тек крећу у средњу школу. Нова ситуација, због пандемије, немеће додатне и прилично другачије припреме ђацима, родитељима, наставницима и школама, које ће организовати рад према расположивим материјалним и кадровским ресурсима…
Весна Ковачевић, психолог у Основној школи у Котражи, сматра да ученици нижих разреда можда и нису свесни шта се заправо дешава, због чега је веома важна улога родитеља, који морају да их упозоре да ће полазак у школу значити велике промене, да ће морати да користе хигијенске и заштитне мере.
– Услови у којима се све догађа су непознаница, треба да научимо да живимо са тим и да живот вратимо неким обичним токовима – препорука је Весне Ковачевић, која наглашава да је за децу увек боље да буду у својој вршњачкој групи, која доприноси развоју, сазревању, напредавању, па и учењу. Али, све док то не постане превише ризично, што подразумева праћење и прилагођавање епидемиолошкој ситуацији.
Већина ученика спрема се за школу на уобичајан начин: купују свеске, они који нису раније и књиге, опрему за школу. Родитељи су ти који више брину, како ће то све изгледати, да ли ће моћи и они сами да испрате образовање своје деце, јер од тога да ли ће бити редовна или онлајн настава, морају прилагодити и свој рад са децом код куће.
– Наставници су већ за време ванредног стања стекли одређено искуство и сада им је лакше, него што је то било први пут. Сада знају шта и како функционише, како се користе одређени алати, платформе… Они који буду радили по комбинованом моделу, и настава у школи и онлајн, мораће да стекну додатне компетенције, да одвоје време за припреме… Школе организују и додатне обуке за наставнике – каже Ковачевић.
Настава и функционисање уз превентивне мере, посебно са маскама, нешто је потпуно ново у школама. Олакшавајућа околност је, сматра наша саговорница, то што ће часови трајати 30 минута, што ће се настава одвијати у групама од највише 15 ученика и што ученици неће морати да носе маске док седе у клупама, већ само када одговарају.
– Неки родитељи негативно реагују, посебно на препоруку да деца носе маске док год су у школи. Мислим да у садашњим условима немамо другог избора, јер, без обзира да ли се слажемо или не, маску морамо схватити као средство које штити друге и нас. Зато је важно и да родитељи то објасне својој деци, а уколико маске угрожавају здравље детета, о томе се ипак мора изјаснити лекар.
„Више никада неће бити исто“ је реченица коју су многи изговорили још у марту, од увођења ванредног стања због короне вируса. Весна Ковачевић истиче да свака криза овог типа нужно доводи до промена.
– Али, криза је и шанса да се сви на неки начин развијемо, да постанемо пажљивији, обазривији једни према другима. И према себи! Можда томе треба да нас научи неки вирус. Али у сваком случају ова ситуација је један доказ људског развоја и способности адаптације на нове услове. Уједно, ово је и шанса да схватимо да смо сви део истог система, ученици, родитељи, и наставници и да заједно, свако у свом делу, треба да допринесемо да он буде што успешнији – закључује Ковачевић.
В. Тртовић
ИЗАЗОВИ И ЗА СЕОСКЕ И ГРАДСКЕ ШКОЛЕ
На питање да ли су нове околности лакше за ученике и наставнике у сеоским или градским школама, психолог Весна Ковачевић каже:
– Чини се да је лакше за ученике у селима, јер је, нажалост, у њима све мање ђака, што олакашава организацију наставе. И ове средине су „чистије“, чини ми се да није било много заражених. Али, не треба заборавити да је у овим школама доста ученика путника, тако да се излажу још једном ризику. Са друге стране, градске школе су просторно и кадровски веће… Али, надам се да ћемо успети да се изборимо сви на један добар начин – оптимиста је Ковачевић.
РОДИТЕЉ НЕ МОЖЕ ДА ЗАМЕНИ УЧИТЕЉА
Родитељи ђака првака увек су посебно поносни, али и њихове бриге су можда мало веће. Ове године они који су пријавили прваке за школу, контактирају са психологом или педагогом преко вибер групе.
– Супруг је пријавио сина за школу, па је било потребно изјаснити се да ли ћемо да пошаљемо дете у школу или ће наставу похађати онлајн. Син полази у ОШ „Ратко Митровић“ и пријављен је за целодневну наставу, која би, како смо сазнали, требало да траје до 13 часова. Срећом, у школи имају довољно просторија за распоред са по 15 ученика у одељењу. Желим да моје дете похађа школу, јер родитељи и учитељи никако не могу имати исти педагошки приступ, какве год околности биле. Не брине ме толико да ли ће да се зарази од короне, већ како ће се уклопити и навићи на школу. Да ли ће имати довољно пажње за наставу, с обзиром на то да морају да носе маске, да се придржавају свих донетих мера… Мислим да ће то значајно утицати да деци, која би требало управо сада да се науче концентрацији и стрпљењу, а затим да уче слова и бројеве, све ово бити, заправо, на другом месту. Није ми тешко да мерим температуру детету свако јутро, али ме брине да ли ће то радити и остали родитељи. Ако то не радимо сви, онда је џаба – размишљања су једне мајке седмогодишњег дечака.
