Aktuelno Društvo

ВЕЛИКИ УСПЕХ ЧАЧАНСКОГ ГЕОГРАФСКО – ЕКОЛОШКОГ ДРУШТВА

„ЧУВАРИ“ НАШЕ ДЕЦЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Чачанско Географско еколошко – друштво поново је доказало да је један од главних актера у борби за очување наше животне средине. Почетком јануара су у оквиру програма који је расписао Регионални центар за животну средину за Централну и Источну Европу (РЕЦ), међу великом конкуренцијом, својим пројектом поделили прво место, једним удружењем из Крагујевца, а међу великим бројем пројеката из Србије, одобрено је само седам. Захваљујући ангажовању чланова Географско – еколошког друштва и најновијег пројекта, чија је реализација у току, средњошколци ће кроз едукацију и стручна студијска путовања имати прилику да више науче о одрживом развоју. 

 

 

За програм „СЕЕДЛИНГ – представљање УН циљева за одрживи развој у школама у Југоисточној Европи“, Географско – еколошко друштво конкурисало је са пројектом под називом „Удружени ка циљевима одрживог развоја“. Уговор са РЕЦ је потписан половином јануара, а у току је прва фаза реализације пројекта, која подразумева припрему едукатора и формирање група ученика. Како каже председник Географско – еколошког друштва професор географије Горан Шипетић, веома су поносни на овај пројекат због првог места које су освојили у јакој конкуренцији, али и због тога што ће имати прилику да едукују средњошколце, који су у тему одрживог развоја упућени на нивоу препознавања.

Пројекат ће трајати шест месеци, до краја јуна, а подразумева едукације и стручна студијска путовања. Базиран је на четири теме, а то су воде, биодиверзитет, енергија и отпад. Из сваке чачанске средње школе биће одабрано десет ученика, који ће се едуковати, а њихов задатак касније биће вршњачка едукација у школама које похађају. Како наводи професор Шипетић, у плану је посета депонији „Дубоко“ и систему “Рзав”.

Географско – еколошко друштво постоји од 2006. године, а његова претеча је било Српско географско друштво Подружница Чачак. Професори географије Владан Ницовић (сада директор Економске школе) и Горан Шипетић, били су иницијатори да се оформи ново друштво, које се не би бавило само географијом, већ и заштитом животе средине. Поента овог Друштва јесте интеракција са децом, заправо неформално образовање младих.

За све ове године постојања Географско – еколошко друштво је оставило доста видљивих трагова у свом раду. Оно чиме се највише баве јесте едукација младих, мада је њене резулатате и најтеже оценити.

– Колико деце смо анимирали, колико будућих академских грађана ће се бавити заштитом животне средине, то не можемо са сигурношћу да знамо. Али, ако смо у свакој екипи коју смо водили на кампове, бар једног ученика заинтересовали да се бави неком од ових тема, то је огроман успех – каже нам Горан Шипетић. Он је поносан на то што му се сада јављају бивши ђаци, студенти, који се поред неке друге науке коју проучавају интезивно баве и заштитом животне средине. И како истиче професор Шипетић, то је један од довољно видљивих резултата свих едукативних радионица Друштва. Како он наводи, значајан траг код многих ученика оставили су у њиховом упознавњу са туризмом и историјом нашег краја.

Иако нису Друштво које се бави „производњом“, иза ових ентузијаста и стручњака остали су и „опипљиви трагови“.

На „Стази стравља“, постојала је огромна дивља депонија, која је санирана. Сада је на том месту дивља вегетација, а постављене су и табле на којима пише да су депонију санирали Географско – еколошко друштво, грађани, Град Чачак и Министарство животне средине. У Горњој Горевници, на месту где је избио пожар, посадили су 2.000 стабала дивљих трешања. Заједно са Планинарским друштвом „Каблар“, направили су едукативну стазу „Каблар“, где су постављене едукативне табле. Међу првима су у Србији који су отворили едукативне кампове у корелацији географије, историје, хемије и биологије, а за њихове потребе направили учионице у природи, које чини тридесет места у облику амфитеатра поред „Планинарског дома“.

 

– Највише школа у природи смо организовали у школи у Рошцима, чија нам је директора увек излазила у сусрет. У последње три године више радимо у „Планинарском дому“ у Овчар бањи. Мислим да је више од 400 ђака прошло те кампове – каже професор Шипетић. Он напомиње да су ученици веома заинтересовани за овакве врсте едукације.

– Дивно се друже. Природа је око њих, што првенствено добро утиче на здравље, а очигледност у настави је на највишем нивоу. Ту смо баш на терену. Едукације су у виду радионица и теренских истраживања. Оно што је срж свега је корелација између наука, односно мултидисциплинарни приступ. Заједно смо све искомбиновали. Највише волимо да постављамо нека проблемска питања, типа, у каквој су рецимо вези јаруге са загађењем језера Међувршје… – објашњава нам председник Друштва. Поред професора Шипетића, Друштво чини још један професор географије Иван Рвовић, Анета Петровић, професор технологије, Данка Ранђић, професор биологије и екологије и Живадинка Јовановић Милићевић, професорка биологије.

Кроз писање пројеката, труде се да што више допринесу очувању животне средине, али првенствено едукацији младих, а они им, сматра професор Шипетић, дају „ветар у леђа“.

– Никада нисам био песимиста. Уопште нисам становишта да је веће насиље него некад, нити да су деца гора. Чак тврдим да су боља него раније, на основу свог искуства у раду. Деца су заинтересована за образовање. Наше образовање није добро конципирано, ја бих лично доста тога променио, али у односу на западне земље мислим да се више учи – каже професор Шипетић и с поносомспомиње ученике који су прошли кроз многе кампове и школе у природи и увек научили нешто ново и занимљиво.

И. М.

Оставите одговор