Društvo Geografski zavičajnik

ВИДОВА – СЕЛО СЛОВЕНСКОГ СВЕТОВИДА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (31)
ВИДОВА – СЕЛО СЛОВЕНСКОГ СВЕТОВИДА

Легенда о настанку имена Видове везује се за некакво „дивно велико дрво” које се налазило на врху овог села, смештеног између река Каменице и Западне Мораве. Дрво се „видело” из велике даљине „па су људи испреко Мораве, угледавши то големо дрво, викали: „ено, види се дрво, види се дрво!“ и тако се постала „Видова“, како је то забележио Јован Мишковић у другој половини XIX века.

У питању је, ипак, једно много старије наслеђе које се у модерно доба није више „видело” у колективном памћењу. На целом словенском простору постоји много топонима под називом Видова. Само у Србији има неколико Видова, као и Босни и Херцеговини, Далмацији, острву Брачу. Заправо, постоје многе „Видове”, „Видове горе”, „Свевиди”, „Видовице” и слични називи. У питању су називи изведени из имена старог словенског божанства, Световида, чији је култ најчешће мењан слављењем хришћанског мученика Св. Вида.


Тако је успостављено обележавање Видовдана. Није било необично и да се на култним локалитетима посвећених Световиду касније подижу хришћанске цркве. Испод најистакнутијег виса Видове, које носи назив Смиљевац, налази се локалитет Црквиште и гробље, у коме се данас уздиже само један споменик без натписа. Локална сеоска традиција везује ово место за цркву брвнару (још су видљиви темељи) и говори да је део камена са те грађевине пренет и уграђен у једну качару, која и данас постоји у селу. Дакле, ако је легенда тачна, пре брвнаре постојала је црква од камена.

(Јован Мишковић, Опис округа Рудничког: с картом и таблицом слика, Београд, 1872; Dunja Brozović–Rončević, „Tragovi poganskih, kršćanskih i islamskih kultova u toponimiji”, Зборник шесте југословенске ономастичке конференције, Доњи Милановац, 9–12. октобар 1985, ур. Павле Ивић, Београд, 1987, стр. 119–120; Радослав Раденковић, „Трагови паганских и хришћанских култова у топонимији сврљишког краја”, Зборник шесте југословенске ономастичке конференције Доњи Милановац, 9–12. октобар 1985, ур. Павле Ивић, Београд, 1987, стр. 189; Сретен Петровић, Митолошке мапе с прегледом јужнословенсклог простора, Ниш, 2000, стр. 30, 43, 93–99).
Др Милош Тимотијевић, историчар, музејски саветник Народног музеја у Чачку

Фото: Горан Николић

One thought on “ВИДОВА – СЕЛО СЛОВЕНСКОГ СВЕТОВИДА

Оставите одговор