Društvo Geografski zavičajnik

ВРЛАЈА У ОВЧАРУ – ВРЕЛО ЗНАМЕН

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (41)

ВРЛАЈА У ОВЧАРУ – ВРЕЛО ЗНАМЕН

У близини Планинаца, засеока Дучаловића подно Овчара, постоји једно место названо Врлаја, поред кога је врело воде. До овог места не постоји обележена планинарска стаза, већ до њега воде шумски путеви. Реч врлаја значи гребен на планини или брду, дуго и уско узвишење на стрмим странама или стенама, са углавном континуираним врхом. Истоимени топоним налази се и у селу Козељ, поред Белановице, а Врлаја је једно од два дугачка брда у козељској долини. О овчарској Врлаји велики писац Бранко В. Радичевић је написао једну причу, која је објављена у његовој књизи „Сујеверице и друге речи“ (Српска књижевна задруга, Београд 1990). Како је сам у поговору написао Бранко, „сујеверице и речи у овој књизи годинама је измишљао, смишљао, писао и записивао. И то на повеликом простору, од Рашке преко Мораве, Драгачева, Голије и Златибора до Увца и Златара“.

Ово је прича коју је писац назвао „СМРТ ВЛАДАРА“:

Има једно врело које избија испод Врлаје, у Овчару. Јако врело. Вода хладна, питка. Мало ко је захвата. Јер многи се прибојавају.

Вода је тајновита. Предсказује највеће несреће.

Када се бистра вода замути, али без спољног утицаја, сама од себе, усред лета и благоте, избиће рат, али неки велики рат. Или ће погинути владар. Неко ће убити владара. И то јаког, великог владара. Никако малог, никако нејаког.

Људи заобилазе Врлају и врело. Плаше се: приказаће се знамен. Па шта да раде. Куд да се дену с тајном. Да је огласе или да је крију?

Неки, којима се приказала мутна врлајска вода, усред лета и благоте, нису живи. Прецркли су, а ником ништа нису дојавили.

Толико је било ратова, а тек колико ли ће их бити, а тек колико је било владара, па, бој се, не може их више толико ни бити.

Текст приредила: В. Тртовић

Фото: Славуј

Оставите одговор