Geografski zavičajnik

ДРАГАЧЕВО – ГРАДИНЕ, ХУМКЕ, КУЋИШТА…

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (17)
ДРАГАЧЕВО – ГРАДИНЕ, ХУМКЕ, КУЋИШТА…

Dragacevo talasi zeleni foto Slavuj
Драгачево, таласи зеленог, фото: Славуј
Guca, panorama mesta foto Tomislav Zupan, Digitalna biblioteka Gradske biblioteke V.P Dis
Гуча – панорама места, фото: Томислав Зупан, Дигитална библиотека ГБ „Владислав Петковић Дис“ Чачак

Не зна се тачно како је Драгачево добило име. Милисав Д. Протић у својој књизи о Драгачеву пише да се у једној хрисовуљи, коју је цар Душан даровао неком властелину Дејану и његовим потомцима, помињу село Архиљевица и црква Архиљска, што је вероватно данашње Ариље. Дејанов син Жарко је имао два сина, Константина и Драгаша. Драгашу је припао предео источно од реке Моравице и могуће је да је Драгачево добило име по њему. Јован Ердељановић наводи да је Драгачево добило име по реци Драгачици.
Постоји и легенда да су досељеници из Чева (Црна Гора) када су видели овај крај и када их је подсетио на њихово родно место узвикивали “драго Чево“.
Порекло становништва Драгачева и описе села најбоље је приказао 1908. године, чувени етнолог Јован Ердељановић. Радио је према упутствима Јована Цвијића. Наравно, тада су села изгледала другачије него данас. Ердељновић пише да су села разбијеног типа и да припадају типичном старовлашко-рашком типу. Подељена су на засеоке, а засеоци на џемате. Поједине породице су живеле у задругама које су чиниле и више од 20 душа. У међувремену, многи засеоци су нарасли и постали села.
Разлика између засеока и џемата је у томе што су засеоци чисто географски појам. Они обухватају већи број породица и на таквом су положају да чине посебну целину према осталим деловима села.
Џемати обухватају мању целину – род – братство – фамилију. То је обично неколико кућа најближих рођака (углавном браће), која се налазе једна уз другу. Џемати се називају према презименима.
Многа места у Драгачеву имају имена која су знаци старих насеља и људског становања. Тако да у Драгачеву има пуно Селишта, Црквина, Кућишта, Хумки, Градина.
О селиштима се мало зна. Претпоставља се да су на местима са таквим називима некада била насеља.
Кућишта су у вези са старијим досељеницима и обично се зна која је породица живела на таквом месту.
Хумке су места која су вероватно некада били илирски гробови. Неки истраживачи сматрају да су словенски и српски. То су обле гомиле од иловаче, високе до два метра и пречника неколико метара. Многе су се сравниле са земљом, а многе су људи раскопали.
markica-geografski-zav-za-projekatЦрквине су места на којима су биле цркве или манастири. Вероватно су их порушили Турци. Споља нема очуваних зидова, али када се мало закопа наилази се на камење. Народ их је сматрао светим местима. На празницима су се овде одржавали народни састанци.
Градине су места остатака старих тврђава и кула.
(Литература: Насеља, порекло становништво, обичаји – књига 8, приредио Борисав Челиковић; Граб: село Драгачева – Живорад Б. Шипетић)
Горан Шипетић, наставник географије у Економској и Медицинској школи

2 thoughts on “ДРАГАЧЕВО – ГРАДИНЕ, ХУМКЕ, КУЋИШТА…

Оставите одговор