Aktuelno Grad

КОРЕН ИЗ ТРАДИЦИЈЕ, РАСТ ИЗ НАУКЕ И ЕНТУЗИЈАЗМА

ОРГАНСКА ПОЉОПРИВРЕДА МОЖЕ ОЖИВЕТИ СЕЛА

КОРЕН ИЗ ТРАДИЦИЈЕ, РАСТ ИЗ НАУКЕ И ЕНТУЗИЈАЗМА

Многа подручја су у Србији веома погодна за органску производњу, јер су бројна села, готово потпуно опустела, годинама „поштеђена“ од загађења. Таквих делова има и на чачанској територији. То је добра полазна основа за развој органске пољопривреде, која у економски богатим земљама већ одавно има велики значај. Не само у циљу здравије исхране људи, већ и заштите и очувања окружења и целог екосистема. Живот и рад у „здравој“ средини је светски тренд, па и у Србији, посебно код млађих генерација, мада су то још увек тек лепе приче над којима се замислимо и о свом животу. Ипак, за озбиљну органску пољопривреду потребна је едукација, информисаност, али и ентузијазам, који нам, као народу често фали. О томе шта је органска производња у својој суштини, које агротехничке мере подразумева и како је утицала на конвенционалну производњу, разговарали смо са др Николом Боканом, ванредним професором на Агрономском факултету у Чачку, који на мастер студијама у овој високообразовној институцији предаје и предмет Органска пољопривреда.

– Органска производња је модеран приступ пољопривреди са идејом да финални производ има висок степен здравствене безбедности за потрошача. Врло често се погрешно дефинише као нешто што се не третира никаквим препаратима, ђубривима… У органској пољопривреди користе се биљке „пријатељи“, као и билошки препарати за заштиту биљака од неких болести и штеточина, које могу сами пољопривредници да произведу на свом имању. Користе се и биопестициди, а које све више нуди индустрија која је препознала органску пољопривреду као сектор који је у успону – наводи др Бокан.

ПЛОДОРЕД ЈЕ ВАЖНА МЕРА

Примена агротехничких мера је приоритет, јер свака од њих може бити и превентивна. Као један од важних постулата у органској пољопривреди, др Бокан истиче примену плодореда, односно смену усева на пољима, која је добра и у конвенционалној производњи. Избор локације за почетак ове пољопривреде је веома значајан. То треба да буду светле, осунчане, отворене, проветрене површине, које не задржавају влагу. Тамо где су ветрови у континуитету, брже је сушење биљака, што смањује могућност појаве многих болести, саветује професор Никола Бокан.

– На парцели морају постојати заштитни коридори, појасеви од једног до четири метра ширине (у зависности од биљних врста), са високим растињем које треба и физички да одвоји ту површину. Добра варијанта је када је цело газдинство опредељено за органску производњу, тако да ободом може бити одвојено од околних парцела. Произвођач у исто време може да се бави органском и конвенционалном пољопривредом на свом имању, али мора имати високу свест и савест. Најбоље је када је комплетно газдинство на органским принципима, односно да има биљну и сточарску производњу. На тај начин се заокружује поступак, јер се на самом имању производе стајњак и друга органска ђубрива за гајене биљке. Наравно, могу се и куповати сертификована органска ђубрива и пестициди, али све то поскупљује саму производњу – каже др Бокан.

Органско брашно, самлевено снагом ветра

УТИЦАЈ НА КОНВЕНЦИОНАЛНУ ПРОИЗВОДЊУ

Ипак, он сматра да се не сме занемарити конвенционална пољопривреда, која је дала велики допринос, јер су знатно повећани приноси употребом савремене агротехнике.

– Органску пољопривреду не треба представљати као нешто што је једино добро. То је један од начина производње хране, који никада неће постати доминанатан, већ ће бити део у мозаику система производње. У неким земљама, које су у економском смислу испред Србије, дошло се до десет одсто површина на којима је организована органска пољопривреда, као што је то у Италији и Аустрији. И на том проценту се њихов тренд раста успорио. Није поента у томе да једна производња буде потпуно укинута, већ да потрошач има могућност избора. Ми не можемо знати шта ће бити свест потрошача за 20, 30 година. Али оно што је веома важно је да је органска „поправила“ конвенционалну пољопривреду. Дошло је до потребе да се у овом систему другачије газдује, да се успостави контролни систем, који регулише ограничену примену средстава за заштиту биља, заправо примену само онда када је то нужно. Све више се враћа плодоред, када се по агрономски добром редоследу смењују усеви на једној парцели, што смањује  потребу примене, пре свега, пестицида, пошто се у добром плодореду смањује и инфективни потенцијал корова, болести и штеточина – објашњава професор Бокан и додаје да је све присутнија и „интегрална“ производња. Она се базира на низу превентивних мера у заштити, ђубри се према потребама усева, на основу анализе земљишта. Користе се органска и минерална ђубрива, али много квалитентија, која не штете животној средини.

– Органска пољопривреда је, ипак, једина која је сертификована, односно има потврду да је потпуно контролисана производња, од периода и пре садње, па све до бербе. То је важно за потрошача. Она на себи мора имати лого органског производа. Онај ко намерава да се бави огранском пољопривредом мора од старта имати обезбеђеног сертификатора. До момента када тај производ улази у продају са сертификатом органског производа потребне су три године. То јесте дуг период, што је често велики проблем за некога ко тек почиње да се бави органском производњом. Овај период се може скратити, уз доказивања да на парцели нису раније коришћени пестициди, минерална ђубрива – неки су од захтева које наводи др Бокан.

У Србији је Закон о органској производњи ступио на снагу 2011. Донети су правилници, усклађени са регулативом у Европској унији. Постоји не само инострано, већ и домаће тржиште, али реално још се ради о малој производњи. Јер, отежавајуће околности су бројне – од почетних улагања, која су велика, захтевног физичког рада, недостатка познавања тржишта, као и непознавање саме области, до неразумевања окружења… Они који желе или намеравају да се баве органском пољопривредом, не могу очекивати брз профит, морају проћи кроз одређене тешкоће, које се не решавају преко ноћи. Управо тај недостатак ентузијазма један је од разлога зашто је у Србији још мали број произвођача органске хране, сматра професор Бокан.

– Уз одређену едукацију произвођача, коју би држава помогла, може се створити добра основа да се многи крајеви у Србији оживе. Чак и они који нису везани пореклом за таква места, а имају жељу да се овим баве, посебно млади људи, били би стимулисани да на тај начин стекну радна места, да прођу одређену обуку, да живећи у здравој средини обезбеде храну и за себе, али и за тржиште – поручује др Бокан.

В. Тртовић

ШТИТИ ПЛАНЕТУ

Систем органске производње хране има шири значај, јер је замишљен као нешто што би требало да штити и нашу планету од загађења. Према неким анкетама, у Србији најчешћи потрошачи органских производа су младе мајке. Иза њих су богатији слојеви друштва, који осим хране, купују и друге производе – од органске одеће, козметике, па све до хране за кућне љубимце, што је помало апсурдно – сматра др Бокан.

Органска фарма у Холандији

ХОЛАНДИЈА ДОБАР МОДЕЛ

Радећи на једном пројекту о органској пољопривреди, др Никола Бокан је са колегама обишао више земаља ЕУ. Као један од најбољих примера наводи искуства холандских еколошких пољопривредника. У овој земљи органском пољопривредом најчешће се баве целе породице на својим имањима. У неким производима је мала разлика у цени између органских и производа добијених конвенционалном пољопривредом, као што је млеко. Али је зато веома исплатива производња млечних прерађевина, меса и свих гајених биљака. Постоји и модел где се у органску производњу укључују они који имају здравствених проблема. Они су радно ангажовани код власника фарме, плаћени су за свој рад, а боравак и рад у природи им је уједно терапија.

– На велики број фарми потрошач може да дође, да види процес производње, да борави на имању и да купи производ. Тако се ова производња везује за туризам и боравак у природи. Мислим да би такав спој и код нас био добар, јер у многим домаћинствима, која се већ баве сеоким туризмом и производњом хране за своје госте, постоји потенцијал и за органску пољопривреду. Томе их треба усмеравати и учити. Сви заинтересовани на сајту Serbia organica могу наћи велики број веома корисних информација и савета – препоручује др Бокан.

 

Оставите одговор