Aktuelno Društvo

КРЕАТИВНИ СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ

МАКЕТАРСКТВО – НЕОБИЧАН ХОБИ ВЕРОУЧИТЕЉА ЂОРЂА ЧОЛОВИЋА

djordje tenkЗа Чачанина двадесетдеветогодишњег Ђорђа Чоловића, историја света је на посебан начин део свакодневице. Када се уђе у дом његове породице у Улици цара Лазара, многи детаљи изгледају као управо спремљене минијатурне кулисе за неки филм. Ратници и војна техника зараћених страна из Првог и Другог светског рата, амерички војници из Вијетнама, војна техника – авиони, тенкови, оклопна возила… А однедавно је међу њима и јапански самурај из 14. века. Све су то макете које Ђорђе прави са пуно љубави и креативности. Од њих је створио свој мали музеј у коме су под истим кровом ратна и војна опрема из разних држава (Јапана, Израела, САД, Немачке…). И док их посматрамо делују толико реалано, а само знатно умањена величина (неке су рађене у размери 1 : 72) можда ту “стварност” претварају у несагледиви свет игре и радозналости.

Ма колико да се ради о захтевном хобију, за који су потребни сати рада, Ђорђе каже да га то смирује. У зависности од расположења, пусти одређену музику и полако склапа макете. Све, наравно, има свој редослед – ређа се сегмент по сегмент…

Вероучитељ је по занимању, али са радозналошћу детета и бројним интересовањима – од страственог читаоца, филмофила, бубњара до великог заљубљеника у музику. Али и у историју, па су се тако и “наметнуле” макете ратне и војне, које је, како сам каже, почео озбиљно да ради од пре пет, шест година. Али, ова прича почиње много раније. Недалеко од дома Чоловића, у Курсулиној улици живео је Јован Шекељић Шекеља, који је био страствени макетар. Док је био у основној школи, Ђорђе је после часова често свраћао код Јована и са дивљењем посматрао његове тенкове, бродове… Покушавао је и сам да направи понеку макету бродова, оружја, авиона, али није био много задовољан. Завршио је Гимназију, а после тога и Теолошки факултет. Макетарство је било у другом плану. А онда се поново  вратио својој старој љубави и тај тренутак је, како сам признаје, просто “зграбио”. А кад се једном уђе у тај свет, видици и могућности се сами од себе шире. Јер, иако се почиње од шаблона-макете која се купује, све остало је на креативности и чаролији коју сам аутор ствара својом маштом и рукама…

Са већим деловима је лакше радити, јер не морам да користим четкицу, већ ваздушни пиштољ, са којим могу да радим неке основне наносе и сенке. Али детаљи морају да се раде четкицом – објашњава Ђорђе.

djordje samurajА детаљи су управо оно што је главно у овој техници. Када прави макете возила, летелица, ради и комплетни ентеријер, са контролним таблама, оперативним инструментима, седиштима… Лица су ипак, најзахтевнија, јер да би се квалитетно урадила и била што веродостојнија, потребно је много времена…

Урађене моделе ретко који макетар продаје, јер се тешко одвајају од својих дела. Ђорђе је имао “добру” понуду да прода самураја, али о томе није ни желео да размишља. За сваки рад има комплетну причу, од тога када су авион или возило коришћени, која их је војска користила, њихове техничке и персоналне карактеристике… Макетарство није јефтин хоби. Ђорђе скупља материјал и опрему већ четири, пет година.

– Најскупље инвестиције нису саме макете, већ боје и ефекти који се користе. А ефекти се морају додавати, да би се постигао утисак кроз шта је “прошао” авион или возило, кроз каква борбена дејства и акције  – покушава он да нам дочара део своје маште…

Члан је Макетарског клуба у Чачку и Интернационалног макетарског форума. Пре неколико месеци по први пут је био у макетарској радионици која је била организована у Београду. Ове године планира да неке од својих радова изложи оцени шире јавности, али и стручњака, односно да учествује на такмичењима у Чачку, Панчеву, као и на Интернационалном макетарском купу, који се сваког децембра организује у Београду.

Ђорђе планира да наредне године формира макетарску радионицу или клуб у ОШ “Милица Павловић”, у којој је некад учио, а данас је наставник. Међу децом, којој предаје веронауку, знају за његов хоби и колико је могао да закључи из разговора са њима, има много заинтересованих да науче ову технику.

…Судећи по интересовању за јапанску историју и традицију, неће стати на једној макети и Ђорђе већ планира да у блиској будућности уради бисту самураја. Али, жели да своју колекцију, у којој је сада око 50 радова, обогати и једним великим викингом, темпларом и индијанцима…

В. Тртовић

 

Цео текст можете прочитати у новом броју Чачанског гласа

 

Оставите одговор