ПЛОД ДЕСЕТОГОДИШЊЕ АКТИВНЕ ЗАШТИТЕ
Од 2017. године, када се на северу Србије гнездио само један пар орлова крсташа (Aquila heliacal) и када су примењене прве мере активне заштите ове врсте у нашој земљи, 2026. је најуспешнија гнездећа сезона за ову, строго заштићену грабљивицу, за коју се страховало да ће је будуће генерације знати само са државног грба Србије. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) ове године забележило је 29 гнездећих парова и 25 до сада однегованих младунаца. То је рекордан број критично угрожене врсте на чијем се системском мониторингу и активној заштити пажљиво радило у претходних десет година. Резултати за понос који буде наду да се још може помоћи природи!
Милан Ружић, извршни директор ДЗППС, пореклом Чачанин, наводи да се популација крсташа и даље шири, пре свега у Банату, дуж тока реке Тисе и према граници са Румунијом. Ове године први пут су забележени парови и активно гнездо у јужној Бачкој, где се врста није гнездила деценијама.
– Не само да се налазе на нашем националном грбу, већ су крсташи постали и симбол заштите природе у Србији, показатељ могућег оптимизма за сва слична угрожавања природе. Крсташи сад имају и своју публику која са нестрпљењем чека резултате, пише и пита колико има парова, али велики рад је потребан да бисмо уопште сазнали те наизглед једноставне бројеве – каже Милан Ружић.
29 ГНЕЗДЕЋИХ ПАРОВА, У ГНЕЗДИМА 25 МЛАДУНАЦА
Током ове године праћено је 29 територијалних парова, од којих је 27 започело гнежђење. Успешно се гнездило 16 парова, а забележено је 25 младунаца који би требало да полете до средине јула. Поређења ради, прошле године је регистровано 19 парова и 14 младунаца.
У ДЗППС упозоравају да је, упркос позитивном тренду, опстанак орла крсташа и даље неизвестан, што показује и чињеница да је код најмање четири пара током ове године дошло до напуштања гнезда или легла услед узнемиравања од људи. Приближавање гнездима и дуготрајан боравак у њиховој близини међу главним су претњама овој врсти, због чега из ДЗППС апелују на људе да избегавају узнемиравање орлова и да свако угрожавање пријаве надлежним институцијама.
– Резултати показују напредак, али и даље постоји потреба за опрезом. Уништавање станишта, сеча старих стабала, губитак плена, тровања птица, страдања на далеководима и узнемиравања, могу имати директан утицај на успех гнежђења – истиче Ружић.
У наредном периоду, док су младунци још у гнезду, планирано је прстеновање одређеног броја младунаца и постављање уређаја за сателитско праћење.
ФИЛМСКА ПРИЧА О ФЕЛИКСУ
Ових дана један орао крсташ из Србије исписао је готово филмску причу. Феликс, младунац ове грабљивице, након лутања, отмице и више од пола године проведених у прихватилишту у Либану, војним авионом враћен је недавно у Србију. Феликс је прошлог лета полетео са територије Бачке и тако био први младунац своје врсте који се након 70 година винуо са тог простора.
Пре тога су га орнитолози ДЗППС у стандардној научној процедури, обележили металним и пластичним прстеновима и сателитским одашиљачем. Захваљујући управо томе откривен је његов несвакидашњи пут. Као и сви младунци крсташа који лутају првих пет до шест година живота док не постигну полну зрелост, Феликс се отиснуо на пут, али је кренуо на југ, преко Македоније, Грчке и Турске, све до Сирије, где је ухваћен, а телеметријски уређај са његових леђа је уништен.
– Феликс, нажалост, није изузетак. Убијање и криволов дивљих птица на подручју Медитерана и Блиског Истока сваке године односе десетине милиона невиних живота. Он је имао среће утолико што је обележен, што смо могли да пратимо његово кретање и сазнамо шта му се десило – испричао је Милан Ружић.
Феликс је продат шверцерима дивљих птица у Сирију, који су за њега тражили откуп. У спасавање се укључило Либанско удружење за миграторне птице на челу са др Мишел Саваном, који је, ризикујући живот, успео да преузме Феликса и да га смести у прихватилиште у околини Бејрута. Ту се о њему старао са посебном бригом пола године, колико су трајали и преговори и покушаји да се Феликс превезе у Србију.
Како наводе у ДЗППС, пуштање Феликса у природу на Блиском истоку, са надом да се врати у Србију, није било опција, јер би то значило препуштање на милост и немилост шверцерима и ловцима на птице грабљивице, што је тамо свакодневна пракса. Зато су се многи грађани Србије одазвали позиву ДЗППС и у рекордном року сакупили новац за Феликсов повратак у Србију. За само три дана 153 особе су донирале близу 3,5 хиљада евра. Новац је био потребан за основне трошкове авио-превоза, куповину транспортера, лечење, смештај и храну у прихватилишту у Либану.
– Таман када је све било договорено, дан пре него што је Феликс требало да буде превезен, ескалирали су сукоби у региону Блиског Истока и авио-саобраћај је затворен. Тако је Феликс остао у прихватилишту све до сада, кад су се напокон стекли услови да се врати кући – навео је Ружић.
Од децембра прошле године активисти ДЗППС били су у сталном контакту са Миланом Тројановићем, амбасадором Републике Србије у Либану, који је одиграо кључну улогу у повратку Феликса. Будући да су све комерцијалне авио-компаније одбиле да превезу Феликса, обратили су се Војсци Србије која има мировну мисију у Либану. Начелник Генералштаба генерал Милан Мојсиловић одмах је прихватио апел за помоћ и омогућио да се Феликс превезе војним авионом у Србију. На аеродрому у Батајници сачекали су га представници ДЗППС и Покрајинског завода за заштиту природе. Феликс је сада у Прихватилишту, у оквиру ЗОО врта Палић, где ће бити док се не опорави и док се не стекну услови да полети слободно.
Приредила: В. Т.
Извор: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије
У КЛИСУРИ САМО У ПРЕЛЕТУ
Не зна се поуздано да ли су у даљој прошлости орлови крсташи настањивали Овчарско-кабларску клисуру, у којој је, иначе, регистровано око 190 различитих врста станарица и селица. Према речима Горана Николића, дугогодишњег чувара у ОКК, пре десетак година забележено је да је један усамљени летач боравио кратко на подручју између Марковице и Ртара, a био је обележен одашиљачем у Мађарској. И остале врсте орлова су углавном у прелету.
– Повремено на језеру Међувршје појављује се орао белорепан, а током лета, у сеоби, понекад орао рибар и осичар. У залеђу Каблара, на Оровици, у делу према Тометином пољу и Дивчибарама, забележе је орао змијар, могуће је и да се гнезди у том делу. Познато је да се код нас некада гнездио сури орао, повремено и сада се види у зони Врнчана, али није гнездарица већ дужи период. Белоглави суп надлеће повремено изнад клисуре, а у својим записима Вук Караџић помиње да је овај орао имао гнезда на Каблару – каже Николић.
