Društvo Geografski zavičajnik

ЛУЧАНИ – БАКЉЕ РОБОВА?

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (69)

ЛУЧАНИ – БАКЉЕ РОБОВА?

Лучани и околина били су насељени још у праисторијској епохи. Археолошки испитане хумке указују на насељеност Драгачева од доласка Римљана, односно од II до IV века. То сведоче и некрополе-хумке у Лучанима, на локалитету римске вароши Крушевље (сада Нова колонија), коју су наводно спалили ослобођени робови.

Krusevlje, humka tokom iskopavanja

Археолошким претрагама терена 1956. године констатоване су четири хумке, од којих је само једна очувана. Земљано-камена конструкција хумке припада старијој фази средњег бронзаног доба. Пронађени остаци камених секира, бодежи од кости, керамичких посуда и накит, недвосмиселно показују постојање људских насеобина.

Први писани документ у коме се помиње име Лучани је детаљни попис смедеревског санџака из 1476. године. То је најстарији дефтер који је сачуван. У њему су наведена 22 кнеза и више десетина примућара (старешина села). Из пописа се види да Лучани припадају власничком поседу примућара Милића који је управљао катунским селима: Рогачом, Мратковом (данас непознато), Исландом (непознато) и Лучанима.

Име Лучани је словенског порекла и веома је старо, много старије од његовог првог помена. Постоји више верзија о пореклу његовог имена. По једнима је настало од глагола ЛУЧИТИ (раздвајати, издвајати); по другима од именице ЛУЧ (дрво од боровог пања), а трећима од ЛУКЕ (заравни поред потока).

Најраспрострањенија је бајковита легенда која приповеда да су, на падинама планине Рује, Римљани подигли град Крушевље. Заповедник града био је велики заљубљеник лова. Он је са официрима често одлазио у околне шуме да тражи дивљач и касно се враћао. Тада су слуге и робови излазили са бакљама направљеним од луча, те им осветљавали пут у тврђаву. Са околних брда гледали су их сточари и говорили: „Ено их лучари са буктињама! Ено их лучари!“. Међутим, робови се једног дана побуне и град разруше. У сукобу између ослобођених робова и римских војника многи изгину, па је град опустео. Остала су само имена. Место на коме се град налазио и данас се зове Крушевље, а село по градским лучарима доби име Лучани.

(Јованчевић, Радослав, “Лучани и села у околини: Лисице, Крстац, Лучани, Дљин и Ђераћ”, Београд, Културно-просветна заједница Србије, Подгорица: Yugrafic, 2004; Славковић, М. Јовиша, “Села и вароши Драгачева”, Гуча, Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани „Драгачево“, 2009)

Невена Лончаревић, професор разредне наставе

 

Оставите одговор