Kulturni vodič

У Галерији „Надежда Петровић“: МИЛАН КОЊОВИЋ – слике Дубровник – Млини – Цавтат

МИЛАН КОЊОВИЋ – слике
Дубровник – Млини – Цавтат

Уметничка галерија „Надежда Петровић“ и Галерија „Милан Коњовић“ из Сомбора представља једног од најзначајнијих сликара XX века који је стварао на овим просторима – МИЛАНА КОЊОВИЋА. Избор од 29 слика ће представити Коњовића у најзрелијој, „црвеној “ фази, најдинамичнијој, изражајној, поетски надахнутој, колористички раздраганој али, истовремено драматичној и устрепталој фази.

На отварању изложбе говорили су: Милена Рацков – Ковачић, директор Галерије „Милан Коњовић“ из Сомбора, Небојша Васић, кустос и аутор изложбе, Александар Дачић, в.д. директор Уметничке галерије и Владан Милић, помоћник градоначелника за друштвене делатности.

Изложба је отворена 11. априла у 19 часова и трајаће до 5. маја 2019. до 20 часова.
Галерија је отворена: уторак – петак 10 до 20х
субота – недеља 12 – 20х

Понедељком затворено за посетиоце

Радно време за дане празника:
26, 28.април и 1.мај су нерадни дани.
27.април и 2.мај 12 – 20х

МИЛАН КОЊОВИЋ
(Сомбор 1898 – 1993)

Милан Коњовић, син Давида Коњовића, адвоката, краљевског јавног бележника и Вере рођ. Вукићевић, обележио је и свој град Сомбор и српско сликарство кроз читав 20. век. Коњовићи су у те крајеве приспели у време Велике сеобеиз Пећког краја. Милан у Сомбору завршава основну школу и гимназију, а први пут излаже 1914. године управо у сомборској Гимназији. Академију ликовних уметности уписује у Прагу 1919. Незадовољан “преживелим принципима академије“, напушта студијеу класи Влаха Буковца, самостално слика и посећује атеље сликара Јана Зрзавог. Након тога обилази европске центре Беч, Минхен, Берлин, Дрезден, одушевљава се сликарством Оскара Кокошке, Егона Шилеа,Пикаса, али и мајсторимаренесансе. У Париз одлази 1924. године. Посећује часове цртања у Ацадéмие де ла Гранде Цхаумиèре, аврло кратко борави и у атељеу Андре Лота. Од 1930. са супругом Емом, коју је упознао још у Прагу, живео је и радио у сопственој кући код парка Монсури у XИВ арондисману. На париским салонима излаже од 1926. године, а у Паризу је имао и три самосталне изложбе (1931, 1932, 1937).
У Сомбор се трајно враћа 1932. године, а потом редовно одлази у Дубровник и околна места где остаје по неколико месеци и страствено слика. Почетком рата 1941. је заробљен и послат у логор Оснабрик одакле се, сплетом срећних околности, спасава и враћа у домовину. Ратне године проводи у Србобрану. Педесетих година активно учествује у оснивању и раду војвођанских ликовних колонија. Био је и директор Градског музеја у Сомбору. Велика изложба у париском Гран Палеу 1984. године потврђује Коњовића као европски признатог уметника изузетно богатог међународног излагачког опуса (Праг, Будимпешта, Печуј, Лондон, Амстердам, Москва, Брисел, Солун, Атина, Сан Франциско, Вашингтон, Њујорк, Сао Паоло, Рим, Милано…). Но без обзира на студијске боравке и живот у европским метрополама и местимајужне Далмације, цео његов уметнички живот везује се за Сомбор и војвођанску равницу.

У богатом сликарском опусу Милана Коњовића (око 6000 радова), смењивале су се неколике фазе -прелазна, плава, црвена, сива, колористичка, асоцијативна, византијска – узроковане уметничким интресовањима, студијским боравцима, атмосфером и амбијентом места, на посебан начин афирмишући једно присно сликарство драматичног геста и “фовистичког замаха“, али увек “у служби експресионистичког темперамента“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.