Društvo Geografski zavičajnik

ЦИГАНМАЛА – ЧЕТВРТ ЗАНАТЛИЈА И МУЗИКАНАТА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (42)

ЦИГАНМАЛА – ЧЕТВРТ ЗАНАТЛИЈА И МУЗИКАНАТА

Помен топонима Топалово брдо и Циганмала, као и самих локалитета који су њима означени, припада XIX веку. Ниједан од путописаца који су раније посећивали чачанску варошицу или барем пролазили кроз њу, није оставио никакав помен о овим деловима чачанског насеља, јер по свој прилици они тада уопште нису ни постојали. Њих нема ни у турским Катастарским пописима неких подручја Западне Србије XV и XVI века (IIII) које је приредио Ахмед С. Аличић  (најстарији дефтер потиче из 1476, а најмлађи из 1572. године – Историјски архив Краљево, Историјски архив Титово Ужице и Међуопштински историјски Архив Чачак, Чачак, 1984), нити у записима турског путописца Евлије Челебије (XVI век), аустријског поручника Јосифа П. Митесера (XVIII век), аустријског официра Јована А. Перетића (XVIII век), српског писца Јоакима Вујића (XIX век), руског слависте и путописца Павла А. Ровинског (XIX век), немачког генералштабног капетана Ото фон Пирха (XIX век), аустријског археолога, етнолога и путописца Феликса Каница (XIX век), као ни код аустријског књижевника  и официра Шандора Ф. Розенфелда (XX век). Оба дела насеља ондашње чачанске вароши налазила су се на самом њеном ободу, да би данас, барем Циганмала, постала део ширег градског језгра.

Као и свако мало веће насеље и наше има доста приградских четврти које и дан-данас носе своја пређашња имена. Поред некадашње Кајначке (између улица Бате Јанковића и Рајићеве, назване тако по кајнаку – турцизам који означава извор – а која је до 1815. године била настањена Турцима и муслиманима), Палилулске (данашње Палилуле) и Чаршије (око данашње Медицинске школе), у старом Чачку (као уосталом и данас) постојала је и Циганмала (Улица др Драгише Мишовића све до Авлаџинице). Од свих наведених махала, само је још она очувала старо и територијално и именско лице. Свој назив дугује Циганима исламске вероисповести који су ту живели и који су се углавном бавили ковачким, лончарским и бакрачлијским занатом или су били добри музиканти (најзначајније породице су, барем некада, биле Митровић, Васић и Бузуровић). Реч махала је арапског порекла и означава део града или села, градску четврт, заселак или сокак. Дакле, пун назив овог дела града гласио би Циганска махала, али је локална говорна економија најпре избацила средишњи слог (језичка појава у граматици позната као синкопа /скраћивање/ када се унутар речи изоставља један или више звукова, али и у оквиру реторске потребе која је неретко метрички или стилски условљена, мада је у говору неуобичајена и која понекад постаје говорно правило за одређене речи), а самим тим дозвала и нови акценатски миље за наведени пример – краткоузлазни (махàла) прелази у дугоузлазни (мáла) нагласак. (Мирослав Миле Мојсиловић, Само је један твој град (Записи о старом Чачку), Народни музеј у Чачку, Чачак, 2000, 317 & Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језик, Свјетлост, Сарајево, 1979, 439 & Миодраг Мијо Радојичић, Нада Молерка, Графика Јуреш, Чачак, 2010, 16 & Радован М. Маринковић, Јеличке легенде /народна предања и завештања/, Чачански глас, Чачак, 1977, 149)

Слободан Николић, професор књижевности

 

 

One thought on “ЦИГАНМАЛА – ЧЕТВРТ ЗАНАТЛИЈА И МУЗИКАНАТА

  1. Повратни пинг: БОРИВОЈЕВА ТАБЛА | ČA Glas

Оставите одговор