ЧАЧАНСКИ ПЕНЗИОНЕРИ У ЗАЈЕЧАРСКОМ КРАЈУ
ИЗЛЕТ ЗА ПАМЋЕЊЕ
У овиру реализације овогодишњег плана рада група од 75 Чачана, чланова Синдиката пензионера, посетила је недавно Зајечар. На путу до овог града у Источној Србији, гости из Чачка обишли су и један од најзначајних археолоших налазишта на Балкану античку римску царску палате – Феликс Ромулијану у Гамзиграду.
Царска палата Феликс Ромулијана (Срећна Ромулијана) изграђена је у расклошном стилу касноантичке архитектуре у 3. и 4.веку, по замисли римског императора Гаја Валерија Галерија Максимијана. Галерије је рођен у овој области у другој половини 3.века и један је од шеснаесторице императора Римског царства који је рођен на тлу данашње Србије. Галерије је наследио цара Диоклецијана. Није дочекао да се усели у Ромулијану због преране смрти у Бугарској.Тело му је пренето у (незавршену) Царску палату и сахрањен је у гробницу на оближњем брду Магура поред мајке Ромуле, по којој је палату назвао. У религиозном обреду (апотеоза) уздигнут је у богове и то је последња апотеоза у историји човечанства. Две године након тог чина, император Константин Велики прогласио је Хришћанство за религију Римског царства. Мало је познато да је две године пре тог чувеног Миланског едикта, император Галерије издао едикт којим је обустављен прогон хришћана. Све ове и друге занимљиве податке о архелошком налазишту у Гамзиграду Чачани су сазнали од љубазних кустоса у Царској палати и Музеја у Зајечару, где су били у прилици да се увере у лепоту сачуваних мозаика из Феликс Ромулијане. Многи су набавили и сувенире са мотивима прелепих мозаика који ће их трајно подсећати на овај
излет до познатог архелошког налазишта. Феликс Ромулијана је 2007. године уврштена у Листу светске културне баштине, а овај локалитет у последње време посети и више од 100.000 туриста годишње.
У Зајечару чачански пензионери, поред Музеја, посетили су споменике знаменитих Зајечараца политичара Николе Пашића и незаборавног глумца Зорана Радмиловића, као и спомен обележје учесницима Првог светског рада. На везе Чачка и Зајечара учеснике излета током путовања подсетила је Даница Оташевић, бивша
директорка чачанске Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис”, која је говорила о свом земљаку из Заблаћа великом српском песнику Дису, који је једно време радио као учитељ у селу Прлити, испод Вршке Чуке, покрај Зајечара.
Посета Специјалној болници за рехабилитацију у Гамзиградској бањи
Није случајност што је римски цар Гај Галерије Валерије Максимијан у 3. веку подигао своју луксузну палату у Гамзиграду. Историчари га описују као човека који је патио од реуме. Археолошке ископине његове царске палате налазе се на четири километра од Гамзиградске бање која је под утицајем континенталне климе, а микроклима је сложена, са одликама континенталног и подпланинског поднебља. Природа је овој бањи подарила више извора термоминералних вода, које се убрајају у земноалкалне-хипотерме, односно акротерме.
Чачански пензионери посетили су недавно Специјалну болницу за рехабилитацију “Гамзиград” у Гамзиградској бањи. Вршилац дужности директора др Раде Костић, и поред велике заузетости, издвојио је време
да госте из Чачка упозна са капацитетима бање и индикацијама болести које се лече у овој Специјалној болници. Чачани су показали велико интересовање за евентуални третман у Гамзиградској бањи и поставили
су велики број питања о ценама и терапијама које се овде спроводе. Није искључено да ће неки пензионери из Чачка који су били на овом излету конкурисати за боравак у Гамзиградској бањи о трошку ПИО фонда Србије
Конкурс је у току и пријаве се примају до 21. маја.
У Специјалној болници за рехабилитацију “Гамзиград” Чачани су упознали и једну Чачанку. Зорица Јанковић је после завршетка Економског факултета нашла је посао у маркетиншкој служби ове Болнице, али и свог брачног партнера…
Бранко Стевановић
