Kultura

ЏЕК КЕРУАК, ПОСЛЕДЊИ ВЕЛИКИ АМЕРИЧКИ МИТ

ИНТЕРВЈУ: КЊИЖЕВНИК САВО СТИЈЕПОВИЋ, ПРИРЕЂИВАЧ НОВОГ БРОЈА ЧАСОПИСА „ГРАДАЦ“

– Ако је неко умео да одалами шамар америчком друштву, хипокризији и лицемерју, то је био Керуак, који је то знао одлично да уради. Његова велика магија је у томе што „кроз познату земљу открива непознатог себе“. Његова поетика плени, племенита је, дрска и осебујна – рекао је, поред осталог, о делу Џека Керуака, Саво Стијеповић.

Контраверзни, оспоравани и утицајни, један од најзначајнијих америчких књижевника Џек Керуак, добио је своју свеску гласовитог часописа „Градац“ под бројем 201/202, који је недавно изашао из штампе, као издање Удружења „Градац“ и Дома културе, а приредио га је чачански књижевник Саво Стијеповић. Поред уводника, Стијеповић потписује и превод песме Боба Дилана „Ред опустошених“. Уредник издања је Бранко Кукић, а ликовно решење корица потписује Растко Кукић.

Џек Керуак је крштен као Жан –Луј Кируак 12. марта 1922. године у парохији Сен Луј д’ Франс у Лоуелу (Масачусетс). Због раскола који је још од романтизма постојао између уметника и писаца на једној и припадника горњих слојева, на другој страни, води се латентни „рат“ према „званичној“ уметности и књижевности. Џек Керуак је сковао за себе и своје пријатеље израз „бит“, коме припадају генерације стасавале у пунолотество током Другог светског рата, а сам израз означава некога ко је „сломљен, поражен“. Касније је повезан и са изразом „битифичан“, а симболише осмех Буде на неким статуама, као стање некога ко је увидео „да је све обична илузија, и ко је достигао стадујум нирване“ .  Звали су га „краљем битника“.

Избор Керуакових текстова обухвата све сегменте његовог опуса: „После мене потоп“, „Ишчезавање америчког луталице“, „Октобар у земљи железнице“, „Big Sur“, „Тутњи, тумара блуз“, „Схватање и техника за модерну прозу“, „Уметност прозе“, „Избор из поезије“… Преводиоци су били Зоран Пауновић, Алекса Голијанин, Љубомир Васојевић, Павле Бобић, Марјан Чакаревић, Драгана Машовић и Снежана Брајовић.

Зашто Керуак у “Градцу”?

-Керуак није непознат српским читаоцима. Али, опет, није довољно ни познат. Идеја је била да “Градац”, по старом добром обичају, представи овог  писца кроз атмосферу и преломне деценије претходног века, кроз његово дело, али и сећања и сведочења његових блиских пријатеља и сарадника из доба бит покрета, кроз критике и интервјуе, те, на концу, и нова сагледавања вредности Керуакове поетике. Ја сам Керуака, у уводном тексту, назвао једном од најлепших обала америчке књижевности и сасвим стојим иза тога. Ма колико био оспораван једно време, са ове дистанце можемо га посматрати као бурног настављача најбољег америчког приповедног кода. И као чудесног номада, који се управља према древним одредницама сваког мита, а то су “пут” и “реч”. Он заиста стоји уз Мелвила, Тороа, Хемингвеја и Фокнера. Уз то, његов утицај на контракултурну сценуАмерике, па и на савремену културу, немерљив је. Његове контраверзе сијају радосном лепотом. Мада, и поред свих пустоловина и путовања, живот му није био весео. Звезде су га напустиле. Или он њих, свеједно.

SAVO STIJEPOVIC

Иако су његова дела рефлексија његових кретања, она су заправо једна дубока интроспекција, повратак себи, толико актуелан у овом, нашем добу?

-Џек Керуак нам кроз своја славна дела не указује једино на скривене америчке постаје, убијене или изморене вароши, не упућује само кроз тужне, пренапучене неонске велеградске четврти, ужарене пустиње и хладне планине – као што је то, рецимо, својевремено чинио Џон Хјустон у својим филмовима – већ открива путовања кроз оно у човеку, кроз крвоток, мозак, па потом мишице и кости, кроз желудац, јетру и кроз нерве: то је последње откривање једног од највећих митова у историји човечанства, то коначно приближавање најтајанственијем континенту, најудаљенијем пределу који се налази унутар нас самих. То никако није неки лак друм… Прави друмови су тешки и далеки. Откривајући другачија места и поднебља, друге људе, човек изнова открива и самог себе. И каже да је напоштеније себе откривати у другима. И то га разликује од његових претходника.

Ко све пише за овај број Градца”?

-Најпре, ту је Керуак, избор из његове прозе и поезије. Ту су и интервјуи у којима можемо открити како је настао “феномен Керуак”Рецимо, Гинзбергов текст је о Керуаковој будистичкој етици и роману  “Дармалуталице”, док Кулиџ, Амрам и Велц пишу о важној вези Керуака и џеза, посебно “бапа”. Жикица Симић је све то зачинио сјајним текстом о Керуаковом утицају на рокенрол. Кроз Симићев текст промичу Том Вејтс, Морисон, састав Морфин и Боб Дилан. Сећања на Керуака су из пера Снајдера, Ферлингетија, Стерлинга Лорда и Ала Ароновица. А поред тога у “Градцу” се налазе и текстови Хенрија Милера, Роберта Џентера, Луј Менана и других. На концу, ту је и једно поглавље из књиге о Дилану из пера Шона Виленца које, на најбољи начин осликава утицај Керуака на читаву фолк сцену почетком шездесетих година. Џентерова студија је, на пример, везана за Керуакове фобије у време хладног рата, русофобију и страх од комунизма, али иста та студија одлично осликава и политичку климу у Америци током Корејског и Вијетнамског рата. Дакле, све саме одличне ствари. Другачије није могло. Керуак је заслужио да му се приреди једна оваква врста зборника.

Како се дошло на идеју да овај бројГрадцабуде посвећен Керуаку?

То је била најпре идеја Бранка Кукића, главног уредника „Градца“. Он се неко време носио мишљу да објави број о Керуаку. Пошто смо већ раније радили темат о Џиму Морисону и пошто је знао да ми је та прича блиска, понудио ми је сарадњу. Пристао сам и након неколико месеци, да не кажем, скоро годину дана, посао смо привели крају. Како видим, критике су добре. То значи да смо ваљано све урадили. Уосталом, „Градац“ не уме да омане. Сваки број „Градца“ је право освежење у књижевној периодици. У ствари, он је и више од тога. Неко је лепо рекао једном приликом да је „Градац“ више од часописа, да је то, у суштини, вредна „часописна књига“Био је у праву. „Градац“ је догађај. Питање је само колико смо тога свесни. И колико би требало да будемо сретни том простом чињеницом да је „Градац“ потекао из Чачка и да још увек траје. Знате, на културној мапи Србије, али и шире, јер се за њега отимају на све стране. Овај часопис представља и феномен и институцију, он траје у континуитету већ пуне 43 године. То, наравно, читаоци добро знају. На крају, једино је културни топоним валидан. И има тежину. Остале ствари не.

Може ли се говорити о особеној поетици Џека Керуака?
-Наравно да је Керуакова поетика особена. То се види у сваком ретку његове прозе, у сваком стиху. Толико је различита од осталих писаца који су припадали „бит“ покрету. Самим тим, његов разлаз од остатка групе био је неминован. Јер, Керуак је много био ближи традицијском америчком наративу, мада је имао својствен стил. Просто, његова поетика плени, племенита је, дрска и осебујна и постоји у њој нешто од европског песничког штима. Не треба сметнути с ума да је реч заправо о Жану Керуаку.

ZA LESKU DZEK KERUAK
Какве су Керуакове поруке генерацији којој је припадао?
-Оштре, смеле и веома директне. Ако је неко умео да одалами шамар америчком друштву, хипокризији и лицемерју, то је био Керуак који је то знао одлично да уради.Треба само летимично прочитати његов чланак „После мене потоп“, којим се отвара овај темат у часопису, да би то било јасно. Керуак је, што би се рекло, прокужио ствари.
Које су главне одлике његовог дела?
-Контроверзе, крајности, понирања у сопство, племенитост у пријатељству, а све то у служби мита и приповедања. Велики је друм који се одмотава пред њим. Није то само пут кроз многољудне градове, мале, расточене вароши и смрвљене америчке постаје, кроз планине и ужарене пустиње. То је више од тога. То је пут кроз срце света, како би то рекао Блез Сандрар. О томе говори Керуак. О откривању себе кроз пређени друм, о откривању себе док се пролази кроз непознат предео и док се путује са непознатим људима на тужној, прастарој и отуђеној земљи. Меланхолија и величанствена туга ткају Керуаково дело. То је један од разлога  зашто га видим у друштву са највећим америчким писцима двадесетог столећа.

Зорица Лешовић Станојевић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.