ДРАЖИ КРЕАТИВНЕ ДОКОЛИЦЕ
Са данашњим темпом, брзим начином живота имамо веома мало слободног времена, које можемо да искористимо само за себе, да бар на тренутак заборавио посао и остале бројне обавезе. Заборавили смо да се дружимо, а да не говоримо о неком физички активном или креативном предаху у току дана. Уобичајена слика у данашњим локалима су пријатељи или парови који седе заједно, али посвећени свако свом мобилном телефону, таблету или лаптопу…
У једном чачанском локалу веома пријатна атмосфера уз тиху музику, модеран ентеријер, љубазно особље и посебно одабрани украси чине да се осећате удобно и опуштено. Однедавно, зидове овог кафића красе и два рада, урађена од папира, који скрећу пажњу посетилаца. Да није реч о “великим уметничким делима”, већ о свакодневној креативности, објашњава наш домаћин и аутор Ел Махџуб Мохамед Али.
– Сасвим случајно, пре две године, видео сам на интернету, на неком шпанском или мексичком сајту како људи праве корпице и слике од папира, новина. Покушао сам да направим нешто слично. Почео сам да сакупљам новине код куће и у кафићу и да правим прво корпице, па су уследиле наруквице и ситни предмети, а потом и ови радови на зиду, за које су ми потребна два, три дана. Али, с обзиром на то да имам и других обавеза, да немам пуно слободног времена, понекад се овим хобијем бавим сат времена или само десет минута дневно. Спајам лепо и корисно, јер не бацамо папир. Поред новина, користим и картон, као и љуске од јаја, и лепак, наравно. Уживам у томе. Овај хоби је за мене само одмор и задовољство, једноставно леп начин да се испуни слободно време. Ове предмете правим само за себе, али два моја рада су и у кафићу. Гостима се допадају, позитивни су коментари и углавном ме питају од чега су направљени. Изненаде се када кажем да су од папира, од новина које бацамо – каже насмејани Либијац Ел Махџуб Мохамед Али, који већ 18 година живи у Чачку.
Али је ожењен Чачанком и сувласник је кафића “Што да не”, који је отворен у мају, 2002. године. Пре свог другог доласка у Србију, јер је као младић овде завршио и средњу школу, живео је 13 година у Грчкој, где се такође бавио угоститељством. Понекад слободно време проводи и у прављењу слаткиша. Некада је, као добар кулинар, продавао и баклаве.
– Правио сам баклаве, разне пите, медитеранске колаче… Људи воле да спремам кус кус. Понекад донесем у локал. Гости су, наравно, увек одушевљени, шта год да направим. Све знам да спремам, а од српске хране највише волим гулаш. Ваша кухиња је слична као у земљи из које потичем. У Либији се такође, спрема грашак, боранија, пасуљ, али, за разлику од српске, храна је много љута. И то је главна разлика српске и либанске кухиње – објашњава Али, који се радо представља као Чачанин из Либије, јер у нашем граду има доста пријатеља, а и осећај као да је код своје куће.
Мохамед Али поручује да је леп осећај када створите нешто ново, за вас посебно, што вас чини радосним:
– Чак и ако мислите да нисте креативни, покушајте, можда вам се свиди, а можда и откријете неки свој скривени таленат. Најважније је што ћете лепо и корисно провести слободно време, научити нешто ново и дружити се…
Н. Р.
