ИДЕЈА О ПОКРЕТАЊУ СОЦИЈАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА У ЗАБЛАЋУ
Неколико чачанских привредника покренуло је занимљив подухват, који може бити многоструко користан. Намеравају да у Заблаћу подигну 100 пластеника, у којима би радиле теже запошљиве особе, пре свега жене из тог и околних села. Мирослав Вучковић, оснивач и директор предузећа „Елестра“, поклања 1,2 хектара земље за ове пластенике. Све што би се убрало из њих имало би унапред обезбеђено тржиште, јер би производе за продају или прераду откупљивала чачанска предузећа. Једно од њих је и предузеће „Поло“, чији је власник Цане Јовановић, такође, један од покретача ове приче, замишљене као јавно-приватно партнерство, са планом да прерасте у социјално предузеће. Иницијативу су подржали Привредна комора Србије (ОЈ Чачак) и Удружење пословних жена „Надежда Петровић“.
Замисао је да се средства за пластенике обезбеде преко донација. За првих десет већ се јавио донатор, упућен је позив на многе адресе, а ускоро ће кренути анкета како би се увидело интересовање. Како наводе Вучковић и Јовановић, анкета ће бити спроведена преко месних канцеларија у Заблаћу и другим селима, Тржишта рада, удружења која окупљају теже запошљиве Чачане. Сви пластеници биће исте величине (око 100 квадратних метара). Ова будућа „фабрика“ у Заблаћу имаће обезбеђену воду, струју, па и видео надзор, а у близини је и Центар за развој села, па би читава производња била истог стандарда, односно под контролом и уз савете пољопривредних стручњака.
Вучковић истиче да је основна идеја да се на једном месту заокружи цела прича и да се потпуно искористе постојећи ресурси. Пластеници и сва неопходна опрема били би из његовог предузећа, које поред пластеника производи, продаје и пројектује гљиварнике, противградне и системе за наводњавање.
– Самим тим, производња, пре свега поврћа, била би стандардизована, што је велика бољка ових простора. Из једног пластеника, у једном циклусу, може да изађе око 1,2 тоне парадајза и то да се ради лагано. А када то помножите са сто, онда сте озбиљан играч на тржишту. Један такав систем од 100 квадрата може да се ради просечно неколико сати дневно – прорачуни су Вучковића. Он није орочио до када би земља на његовом породичном имању била за ове намене, али каже да је употребна вредност оваквих система двадесетак година, уз минимална улагања после одређеног периода. Уз парцелу где ће се налазити пластеници, биће реновирани објекти за кухињу и одмор, санитарни чвор…
И Цане „Поло“ је у овом пројекту нашао свој интерес. Јер, како истиче, веома је важно имати квалитетан и стардардизован производ који може да преради и извезе.
Пре него што започне реализација, а иницијатори кажу да ће то бити најкасније до марта, одредиће се врста и величина пластеника, као и културе које ће се гајити у њима. Корисници ће, наравно, морати да се обавежу уговорима, којима ће се ближе одредити откуп производа. За рад у пластенику који задуже могу ангажовати чланове породице, пријатеље, како коме буде одговарало, али неће моћи на пола сезоне да одустану од посла…
– Исти систем могу „прекопирати“ и на својим имањима. Такође, слободан је избор где ће своје производе продавати, а обавеза је да само вишак, квалитет се подразумева, предају чачанским фирмама. Ако 100 жена задужи исто толико пластеника, оне ће ангажовати најмање још толико као испомоћ. Тако добијамо једну озбиљну „фабрику“ – каже Јовановић који сматра да би се на овај начин могао решити све присутнији проблем недостатка радне снаге.
Концепција се још увек разрађује, намећу се нове идеје… Ако буде имало много заинтересованих, а пројекат да добре резултате, може се проширити и на суседна имања, па и у друга села… Могућности има много, па и у избору шта гајити у пластеницима…
– Када буде створена „критична маса“, а не буде много посла око пластеника, може се организовати брање шумских плодова на Јелици – печурака, шипурка, клеке, шумске купине, трњине… И за откуп тих плодова у Чачку постоје фирме – једна је од идеја Јовановића, који прави поређење са некадашњим задругама, где је и он стекао почетна искуства.
Руководства Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа и Удружења пословних жена „Надежда Петровић“ подржавајуовај и све сличне пројекте, који дају шансу да се запосле жене, посебно оне са села. Руководилац ОЈ Чачак РПК и директорка Удружења Горана Танасковић сматра да је овај пројекат подстицај не само женама, већ и младима, као и другима који тешко налазе посао.
– У овом видимо шансу за развој социјалног предузетништва, који укључује велики број породица. Кроз овакве видове помоћи може се обезбедити одрживост, односно дуготрајнија и сигурна производња, а самим тим опстанак и развој села око Чачка. Наше Удружење даће подршку да се те жене оснаже како би основале социјално предузеће – најављује Горана Танасковић и истиче да развој села доприноси унапређењу предузетништва у пољопривредној и прехрамбеној идустрији Чачка.
Систем је замишљен да може да „ради“ током целе године. Кад се обере поврће, у пластеницима ће се гајити расад… Пандемија је ослабила везе међу људима и како истичу наши саговорници, пројекат под радним називом „100 пластеника за 100 људи“, би допринео да се „вратимо“ једни другима, па и природи.
В. Т.
Фото: М. Вучковић
