Društvo Geografski zavičajnik

MOJSINJSKA ŠKOLA – INTERNAT ZA ĐAKE IZ UDALJENIH MESTA

GEOGRAFSKI ZAVIČAJNIK (48)

MOJSINJSKA ŠKOLA – INTERNAT ZA ĐAKE IZ UDALJENIH MESTA

 

Mojsinjska škola je bila veoma napredna za ono vreme, a još zanimljivije je da je bila internatskog tipa. Zapravo, školsku zgradu su sačinjavale: velika učionica za sve razrede, dve sobe za učitelja. Druga zgrada imala je dve sobe za đake koji su tu noćivali, jer su bili iz udaljenijih mesta. Sve sobe su bile patosane daskama.

Školi su pripadale i dve bašte u kojoj su đaci gajili povrće. Jedna je bila odmah uz školu, a druga desetak minuta udaljena. Obe su bile lepo negovane i ograđene.

Škola je imala i knjižnicu sa 84 knjige i „školski list“ za sedam godina.

U internatu je obično bilo po tridesetak učenika. Kako su tekli njihovi dani najbolje govore reči Dragomira Despotovića, koje je polovinom 20. veka zabeležio publicista Mile Mijsilović: „Kad sam ja učio školu bilo nas je oko 50 đaka iz nekoliko sela: Mrčajevaca, Ostre, Baluge, Trepče, Gorevnice. U školi je uvek noćevalo po tridesetak đaka. To su oni iz drugih sela koji obdana nisu mogli stići kući. Oni su spavali u neke dve sobice brvnare sa pročevljima u sredini. Tu su kuvali i hranu. Roditelji njini doteraju po 50 ‘vati drva i oni zimi lože, jer bi se posmrzavali kad ne bi ložili, a brvna šure na sve strane. Nedeljom donesu hranu: pasulja, brašna, krompira, mesa… Izutra oni pristave jelo da se kuva. Na pročevlju je bilo po petnaestak zemljanih lončića. Dok đaci uče, služitelj pazi i redari da jelo ne zagori. Sedmično dolazi otac ili neko od rodbine i donese  ‘leba.

A škola, učionica bila je od blata i naboja pravljena. Imala je i prozore sa staklima, okrečena. Mi posedamo na skamije i slušamo učitelja, a on umeo lepo da priča. Učitelj mi bio neki Radosav Đuknić iz Kalanjevaca. Bio je ćopav u jednu nogu, ali pametan i vredan. U Mojsinju je bio 25 godina. Posle došao Srećko Đurić iz Brnjice kragujevačke…“

Mirjana Ranković Matović, profesor srpskog jezika u penziji

Ostavite odgovor