Фото: Каменко Пајић
Kultura Uncategorized

ИСКРЕНО О МАРГИТИ МАГИ СТЕФАНОВИЋ – РАЗГОВОР СА ДУШАНОМ ВЕСИЋЕМ

ИСКРЕНО О МАРГИТИ МАГИ СТЕФАНОВИЋ – РАЗГОВОР СА ДУШАНОМ ВЕСИЋЕМ

ИСТИНА О МАГИ

У оквиру свог новог програма „На маргини“, Дом културе у четвртак, 31. маја, у великој сали, у 20 часова, организује вече „Маги – као да је била некад“, посвећено Маргити Стефановић, чудесној хероини југословенске сцене, која је својом музиком и харизмом обележила један период у историји рок музике на овим просторима. Тим поводом, ексклузивно за „Чачански глас“, о свим контраверзама које су Маги пратиле за живота, али и након смрти, говори Душан Весић, новинар и писац недавно објављене књиге „Маги – као да је била некад“ (ИК „Лагуна“).

Фото: Каменко Пајић
Фото: Каменко Пајић

 

Зашто је Магина смрт једна од три које су обележиле једну земљу и једно време?
– Кад сам то рекао, мислио сам да су то смрт Јосипа Броза, смрт Југославије и смрт Маргите Стефановић. Најпре је умро Броз, затим је умрла његова творевина Југославија, на крају је умрла и средња класа, најважнија тековина те социјалистичке Југославије, коју је Јосип Броз створио. Магина смрт симболично је означила крај сваког надања да би се средња класа поново могла догодити у друштву које је дошло после социјализма.

Због чега је прекид успешне и обећавајуће пијанистичке каријере био трауматичан за Маргиту Стефановић?
– Била је од малена усмеравана према музици. Учена је да се сасвим посвећује музици. У музици би донекле успостављала делимичну равнотежу у односу на живот изван музике. Била је екстремно талентована и хваљена од стране најважнијих музичких педагога тог времена. Онда се цео тај свет срушио једним ударцем. Требало је на силу изградити неки нови свет без музике, а то је изгледало немогуће.
Какви су односи били унутар породице, са мајком, оцем?
– Односи унутар Магине породице били су карактеристични за то време – дакле, дубоко патријархални. Отац је глава породице, ради, зарађује, мајка седи код куће, гаји дете и товари му на нејака плећа своје неостварене амбиције. Притом је све неуравнотежено: за исту ствар могла се добити и награда и казна. Отац није ту да успостави равнотежу, јер је заузет сопственом равнотежомм, коју проналази код љубавнице. Проблеми се не решавају, него гурају под тепих у дневној соби. Из таквих неразјашњених односа не излазе срећна деца.
Нешто више о Славу Равасију?
– Био је велики телевизијски редитељ. Био је радохоличар. Био је коцкар, љубавник и пијанац. Био је отац који се није мешао у свој посао. Био је добар човек, али сасвим уклопљен у традиционални модел свог времена.

Фото: Зоран Веселиновић

Каква је улога средње класе на рок сцену у Југославији?
– Пресудна. Сви најважнији рок уметници потичу из средње класе. Њени носиоци живели су на државним јаслама, а то је за породицу значило пуну егзистенцијалну стабилност. Ту су спадале породице официра, просветара, радника у здравству, бирократији, судству, а у то време и запослених на телевизији. Стабилна средња класа је неопходан услов за стварање уметничког става. Тако је у Југославији настао рокенрол као једини вид успешног ванинституционалног бављења уметношћу.
Шта је значила пропаст средње класе на овим просторима?
– Са средњом класом отишле су све социјалистичке вредности за које сад знамо да су нам више пријале од ових које данас доминирају. У доба средње класе нисмо се бавили егзистенцијалним проблемима, били смо поштенији и могли смо да стварамо културу изван државних институција. Држава без средње класе не може да има снажну економију, а држава без снажне економије не вреди много.
Све Магине љубави?
– Магине љубави се деле на две групе. У једној су они од којих је по сваку цену крила своју зависност, у другој су они којима је допустила да је боље упознају. Те две групе су се смењивале, у неједнаким временским интервалима. Увек је у везама тражила доминантног мушкарца, какав њен отац није био.
Повезаност са члановима ЕКВ и њихови међусобни односи?
– Сви су они били међусобно повезани на све могуће начине. Зато су били такви какви су били. Међусобни односи били су као у сваком другом бенду и као у сваком браку: тешки, са сталним амплитудама и сталним компромисима. Ти компромиси некад су се чинили тежим, некад лакшим. Сви су их правили, али Маги највише. Тај бенд не би дуго потрајао да Маги није била његов део.
Које су то новооткривене чињенице из Магиног живота?
– Темељно су разрешени породични односи и узроци Магиног пада. Све друго је мање важно.

Фото: Синиша Дугоњић
Фото: Синиша Дугоњић

 

Како се долазило до информација и људи?
– Београд је велико село, али не толико велико да се сви ми међусобно не бисмо познавали. Када би се то ипак десило, ускакали би у помоћ људи који не живе у Београду. Билио је лако с људима који су с Маги имали однос без дроге. С онима другима ишло је тешко, или никако.
Колико је рад на књизи био тежак и трауматичан за Душана Весића?
– Био је. Како се суочити с тако тешким животом некога кога волиш, а да то не буде трауматично?
Шта дугујемо Маргити?
– Дугујемо јој, пре свега, истину. Дугујемо јој поштовање за све што нам је оставила. Дугујемо јој захвалност за то што је грешила уместо нас. Дугујемо јој легат у Историјском архиву Београда. Дугујемо јој неки кутак у Београду који би се звао по њој.
Да ли је могућа катарза?
– Могућа је – ако желимо. Потребна нам је – и ако не желимо. Надам се да је моја књига први корак у том правцу.
Да ли је могућ филм о Маргити?
– Могућ је – ако га неко направи. За филм је потребно имати много пара. Ја нисам те среће.

 

Душан Даријевић

Оставите одговор