Здравствени радници Службе хитне помоћи најчешће су прва карика у збрињавању и лечењу витално угрожених пацијената. У Европи се Дан ургентне медицине обележава 27. марта, са циљем да се укаже на значај ове гране здравства. Целодневни рад ове службе је веома комплексан и захтева, поред брзине, и свестрано медицинско знање. Годишње лекари чачанске Службе хитне помоћи обаве од 12 до 15 хиљада прегледа и исто толико кућних посета.
Према речима др Дејана Филиповића, начелника Службе хитне медицинске помоћи Дома здравља Чачак, у организацији посла веома важна је примарна тријажа, која се након позива пацијената на број 194.
– Тријажу спроводи лекар на основу телефонског разговора са пацијентом или особом која се налази поред њега. Принцип је да овај разговор буде кратак и јасан, са конкретним питањима, како би дежурни лекар донео одлуку на основу информација које је добио – да ли је пацијенту потребан само савет или је неопходан пријем. Затим се процењује ред хитности. Први степен хитности су стања која су животно угрожавајућа. То су пацијенти без свести, пулса, без притиска и дисања, односно, то су акутна акцидентална стања на јавним местима и у кућним условима, као и тешке трауме праћене обилним крварењем. То су и стања где има знакова да постоје унутрашња крварења. Затим, у случају интоксикације, односно тровања лековима и храном, по типу анафилактичке реакције. Наравно, то су и акутна стања попут бола у грудима, у стомаку или акутно настала гловобоља – наводи др Филиповић.
Чачанска Служба хитне помоћи има укупно шездесет запослених. Од тог броја петнаест су лекари, чак десет су специјалисти ургентне медицине, што је, свакако, за сваку похвалу. Поред њих, у екипи су четири доктора медицине и један специјалиста опште медицине. Наравно, веома значајан део службе чини и двадесет пет медицинских техничара и сестара и деветнаест возача, који раде у оквиру екипе, као и за транспорт пацијената до већих клиничких центара – Београда, Крагујевца…
– У последњих неколико дана број позива је мало изнад просека. Имамо око седамдесет до осамдесет интервенција током дана. Од тога је око тридесет пет прегледа у амбуланти, а око четрдесет на терену. То су пацијенти који имају кардиореспираторне тегобе – са повишеним артеријским крвним притиском, пацијенти са ангиозним тегобава, аритмијама, са хронично опструктивним болестима плућа, као и неуролошки пацијенти. Наравно, то су и пацијенти са преломима, са повредама из саобраћајних удеса. Обраћају нам се и онколошки пацијенти код којих се примењује терапија бола… – каже др Дејан Филиповић.
В. Т.
КРАТАК ИСТОРИЈАТ
Ургентна медицина је једна од најмлађих медицинских дисциплина. Настала је из потребе савременог човека и порастом све већег броја тешко повређених и критично оболелих особа.
Оснивачем и оцем организоване помоћи после масовних рањавања може се сматрати Анри Дунант, који је после битке код Солферина 1859, ужаснут патњама рањеника на које нико није обраћао пажњу, започео њихово збрињавање и тако основао управо оно што данас називамо организованом првом помоћи.
Хамбург је био први европски град који је добио прву организовану здравствену установу за хитне случајеве – Станицу за спасавање утопљеника 1762.
У Бечу 1781. године оснива се Бечко друштво за спасавање. Ове две установе можемо сматрати првим организованим станицама за хитну помоћ.
Термин „ургентна медицина“ први пут је употребио професор Хамбургер у Паризу 1954. године, по коме је ургентна медицина означавала посебну медицинску дисциплину, која специфичним методама и у посебним организационим јединицама третира сва тешка стања, без обзира које су природе: поремећај срчаног ритма, интоксикација, тешка траума, коматозно стање и др.
У Босни и Херцеговини, републици некадашње Југославије, 1979. године уводи се посебна дисциплина – специјализација ургентне медицине (Катедра ургентне медицине у Сарајеву). Катедра за ургентну медицину у Београду је основана 1992. године, а први шеф катедре је био проф. др Вујчић.
(Извор: Српско лекарско друштво)
