„Не, не очајавам“, овим речима нас је дочекала четрдесетпетогодишња Оливера Богдановић, која се скоро две деценије бори са мултиплом склерозом. Ове речи потврђују и њену борбеност, коју је стекла захваљујући свом спортском духу који је наследила од оца Драгана, без кога је остала прошле године. Дуго времена је и сама била „озбиљна“ рекреативна атлетичарка. Тај спортски дух не дозвољава јој да одустане од борбе. Тако је и дошла до клинике у Истанбулу, где би кроз месец и по требало да прими терапију матичним ћелијама, уз рехабилитацију роботиком. Изборила се и за број у Хуманитарној фондацији „Буди хуман“, која је недавно започела прикупљање новца за Оливерино лечење.
Прве симтоме осетила је још 2005. када су јој се током ноћи сасвим изненада одузеле руке и ноге. У болници је примила терапију и након седам дана чинило се да је то нешто пролазно. Ослушкивала је свој организам, осећала је повремено да јој трне руке и десна нога. Знала је да нешто није у реду, ишла је код лекара због тих тегоба, али они тада нису препознали болест. Можда и због њене младости, јер је имала свега двадесет пет година, као и због тога што се веома дуго бавила спортом. Драгоцено време је пролазило и 2010. године Оливери се догодио други напад, док је боравила код баке у Пироту. После магнетне резонанце, дијагностикована јој је мултипле склероза и од тада почиње њена дуга борба. Лечење пулсном и зрачном терапијом није зауставило болест.
До пре неколико година била је много самосталнија, возила је ауто, користила је само штап. За време пандемије корона вируса обустављено јој је лечење, а добила је и отказ у фирми у којој је дуго радила као оператер на рачунарима. Онда јој је отац преминуо прошле године.
– Све то је утицало да ми се стање знатно погорша, да ми мишићи изгубе снагу. Сада могу да пређем само краћу релацију уз ходалицу, али и за то ми треба помоћ. Уградила сам рукохвате како бих бар мало ишла сама, до тоалета и кухиње. Долази ми геронто домаћица сваки дан – каже Оливера, која, и поред свих недаћа које су је снашле, зрачи ведрином и оптимизмом.
Трагајући, сазнала је за могућност лечења трансплантацијом матичних ћелија. У њој се пробудила нова нада, јер је много тога позитивног чула и сазнала о овој терапији. Додатно је радује што је у оквиру лечења предвиђена свакодневна рехабилитација роботиком, за коју верује да ће јој значајно помоћи.
– Сада имам рехабилитацију једном, два пута седмично. То није довољно за моје стање и болест. Желим да док сам још млађа, у покрету, урадим нешто да ми буде боље. Већ пет година не идем нигде, физички зависим од других… Када сам послала своју здравствену документацију у клинику у Турској, само сам молила Бога да ми јаве да могу да будем у програму. И то се догодило, крајем маја послали су одговор! Услов је да до 23. јула дођем у клинику, где бих са пратиоцем провела месец дана. Знам да је кратак рок, али сам све сама морала да организујем и за аплицирање за Фондацију „Буди хуман“. За лечење ми је потребно око тридесет хиљада евра, али не губим наду. Многи су одмах реаговали и уплатили новац, међу њима и моји школски другови – прича Оливера која чврсто верује да ће бити пример успешности ове терапије и да ће јој бити много боље.
На интернету је гледала видео записе много старијих пацијената код којих су постигнути видни резултати. И њихови примери су јој оснажили вољу да се не предаје.
– Оштећење мијелина, омотача око нерава, узрокује спазме, а матичне ћелије подстичу обнављање мијелина. Након примања терапије и рехабилитације потребне су и контроле. Само да одем, даће мили Бог! Борим се за бољи квалитет свог живота, за достојанствен живот! Жељна сам да сама ходам, да путујем… Ништа друго ми не треба. И надам се бољем! – неколико пута понавља Оливера.
Весна Тртовић
Фото: из приватног архива саговорнице
1832 НА 3030
Новац за Оливеру Бодановић може се уплатити преко Хуманитарне фондације „Буди хуман“, слањем СМС поруке (1832 на 3030). Новац се може уплатити на динарски: 160-6000002287983-14 или девизни рачун: 160-6000002289093-79.
IBAN: RS35160600000228909379
SWIFT/BIC:
DBDBRSBG
