КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ПОЉОПРИВРЕДУ
КАКО САЧУВАТИ БИЉКЕ У УСЛОВИМА ЕКСТРЕМНЕ СУШЕ?
Према најновијим прогнозама метеоролога, ово лето ће у Србији бити изузетно топло и сушно. Посебан акценат у прогнозама се ставља на јул и август, када се очекују изразито високе температуре, чести топлотни таласи и мања количина падавина, што ће, свакако, утицати како на здравље становништва, тако и на пољопривреду. Узимајући у обзир чињеницу да овако екстремне временске прилике могу да угрозе прехрамбену сигурност земље, о утицају ових изузетно високих температура и дуготрајних сушних периода на пољопривреду, као и могућностима ублажавања последица климатских промена, разговарали смо са Милошем Вујисићем, директором Канцеларије за пољопривреду „Agro-logistic 032“.
Како је најављено, јул ће бити најтоплији летњи месец у нашој земљи, са очекиваним температурама и до 41 и 42 степена Целзијуса. Прогнозирају се три до четири топлотна таласа, при чему се најинтензивнији предвиђа око 24. и 25. јула. Такође, метеоролози упозоравају и на могућност појаве суперћелијских олуја средином јула, услед високих температура морске воде и специфичних атмосферских услова. Ако се узму обзир овакве најаве, главно питање је на који начин се могу сачувати пољопривредне културе од екстремних температура и дуготрајне суше.
БИОСТИМУЛАТОРИ ЗА ОПОРАВАК БИЉАКА
Агроном Милош Вујисић, директор Канцеларије за пољопривреду „Agro-logistic 032“, истиче да су овако високе температуре велики стрес за биљке и да би због тога пољопривредници требало да поведу много више рачуна о прихрани и заштити биља. У оваквим условима, најбоље би било да се посаветују са пољопривредним стручњацима, како би избегли могуће грешке у производњи.
– И претходни период је био тежак за пољопривредне културе. Могло би се рећи да се биљке још увек нису опоравиле од тог периода, а већ смо ушли у нови талас тропских температура, што представља огроман шок за њих. Оно што ће, сасвим сигурно, бити проблематично јесте питање како да их сачувамо од ожеготина. Како би ублажили последице све израженијих климатски промена, пољопривреднике саветујемо да користе што више биостимулаторе који ће на неки начин амортизовати ове неповољне временске прилике. Пре свега, ту мислимо на амино-киселине, али исто тако у условима када дневне температуре прелазе преко 35 степени потребно је редуковати исхрану биљака, односно, за све пољопривредне културе које се наводњавају системом „кап по кап“ препорука је да се у овим врелим данима смањи употреба ђубрива. У оваквим условима биљке тешко функционишу, баш као и људи, и не могу да усвајају ту храну. Све док трају овакве температуре, најбоље је да се биљке само редовно заливају, а пожељно је да им се обезбеди и нека врста засенчења – објашњава Вујисић.
Свима је познато да је раније постојало правило да се биљке у условима суше заливају саму у јутарњим или вечерњим часовима, међутим, сада се све више уводи пракса да се у било које доба дана, уствари када је биљкама то најпотребније, слободно укључују заливни системи, без бојазни да ће то пољопривредним културама нашкодити, напомиње наш саговорник.
САРАДЊА СА СТРУКОМ – ИМПЕРАТИВ ВРЕМЕНА!
Агроном Вујисић наводи да су многи воћари широм Србије, па и у чачанском крају, ранијих година подизали засаде воћа на територијама које нису покривене водним токовима, бирајући локације по сопственом нахођењу, без консултације струке, али су тада климатски услови били погоднији, па су ти воћњаци опстајали и рађали. Многи такви засади ће у условима све већег утицаја климатских промена временом нестати, јер неће бити рентабилни.
– Саветујем нашим воћарима да приликом подизања нових засада воћа обавезно консултују струку, јер се унапред мора размишљати о одрживости производње. Требало би да бирају парцеле за које могу да обезбеде бар елементарне количине воде да би предупредили штету од суше и одговорили на климатске промене које ће бити екстремније у наредним годинама. Генерално узев, наши пољопривредници морају да мењају свој приступ када је реч о улагањима у пољопривреду. И даље је за велика отежавајућа околност у нашој пољопривреди то што многе културе које су гајене у некој ближој прошлости нису биле довољно рентабилне, па због тога и нису остављале простор за додатна улагања – каже наш саговорник.
Неумерене падавине, пролећни мразеви и тропске температуре праве све више проблема нашим пољопривредницима. Суше током периода вегетације су у последњих 20 година биле четири до пет пута чешће него у другој половини 20. века, што сасвим јасно указује да је то проблем који је потребно решавати систематски. Поред избора одговарајућих врста, сорти и хибрида, ефикасне мере за смањење ризика од непогода су и одабир северне експозиције, остављање травнатих повришина у воћњацима, подизање противградних мрежа које уједно и засењавају простор, обезбеђивање система за наводњавање, као и орошавање пољопривредних култура.
– Све изразитије климатске промене захтевају да се појача присуство струке на терену, јер једино она може да понуди адекватне одговоре на све проблеме са којима се суочавају пољопривредници. Једино агрономи могу да дају смернице пољопривредницима на који начин треба да прилагоде агротехничке мере новонасталим условима, као и све друге одговоре на климатске изазове. Морамо из корена променити приступ пољопривреди, јер она није проблем, већ наша шанса. То је једини прави пут да обезбедимо стабилност пољопривредне производње и прехрамбену сигурност земље – истиче Вујисић.
В. С.
