Изложба „Надежда Петровић“ у Галерији Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“ у Деспотовцу
У Галерији Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“ у Деспотовцу у недељу 17. августа свечано је отворена изложба „Надежда Петровић“. Изложбу су отвориле директорка Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“ у Деспотовцу, Влатка Миленковић, и ауторка изложбе, музејска саветница Уметничке галерије ,,Надежда Петровић“ у Чачку, Драгана Божовић.
У оквиру гостовања Галерије са својим програмима и делима из збирки у другим установама, ове године се реализује изложба у Деспотовцу. Представљају се дела Надежде Петровић. Изложба припада програму значајне манифестације Дани српскога духовног преображења која се ове године одржава 33. пут.
Изложбу чини мултимедијални део и слике. Мултимедијални део је доступан од почетка манифестације. Надеждине слике су изложене од 17. до 24. августа 2025. године. Иако изложба у Деспотовцу садржи скроман број слика, пружа сагледавање динамичног живота и садржајног опуса уметнице захваљујући изложеним принтовима и видео презентацијама. Дела представљена на изложби припадају Минхенском и Србијанском периоду Надеждиног сликарства. Тематски су заступљени њени најчешћи мотиви – пејзаж и портрет.
Воденица, 1901. уље на картону, 37x52cm, инв. бр. 90
Слика припада првом, Минхенском периоду Надеждиног сликарства и првој Минхенској фази која обухвата време похађања сликарске школе Антона Ажбеа. Надежда има иза себе готово три године боравка у Баварској, а ову годину највише проводи са професором Игором Грабаром који је инсистирао на сликању у пленеру. Изабрани мотив – крајолик са реком и воденицом – указује на Надеждино прихватање сликања у природи, уз непосредан контакт и доживљај мотива. У једном писму из ове године породици пише: „Нашли су да сам рођени сликар пејзажиста …“
Портрет седе жене, 1907. уље на картону, 55х45cm, инв. бр. 93
Слика припада Србијанском периоду Надеждиног сликарства и крају прве, србијанске фазе која је везана за њен рад у околини Београда, у Реснику, и Сићеву надомак Ниша. Сликању портрета приступа спонтано са жељом да забележи свој осећај онога што портретисана особа у себи носи. Иако се већ профилисала као уметница чије слике имају богат колорит, овде бира умереније боје, те доминира смиреност. Светлија палета најављује њено кратко двогодишње посвећивање импресионистичком концепту.
Портрет старице (Милевица Петровић), 1909. уље на картону, 32x23cm, инв. бр. 94
Слика припада Србијанском периоду Надеждиног сликарства и његовој трећој, колористичкој фази. Надеждина забелешка у доњем левом углу слике говори о томе да је настала у Нишу у априлу 1909. године. Слика зрачи Надеждином учвршћеном експресионистичком обрaдoм и богатим изнијансираним колоритом.
