ПРЕДАВАЊЕ О ГРАДИТЕЉСКОМ НАСЛЕЂУ ЧАЧКА
На иницијативу Завичајног друштва „Чачани“, недавно је у сали Стартап центра Научно технолошког парка, организовано предавање на тему „Градитељско наслеђе Чачка“, с циљем информисања јавности о вредностима непокретног културног наслеђа и могућностима и начинима његовог очувања. Наслеђе које је на територији Чачка комплексно и дефинисано по различитим врстама у складу са законском регулативом, представљено је кроз анализу историјских и уметничких вредности, архитектонских стилова, материјала и техника градње. Излагање је пратила и адекватна презентација, како би се посетиоцима и визуелно дочарале споменичке вредности појединачних објеката и целина.
СВЕДОЧАНСТВО ТРАЈАЊА НА ЈЕДНОМ ПРОСТОРУ
Иницирањем предавања које је било посвећено градитељском наслеђу нашег града, Завичајно друштво „Чачани“ је желело да се грађани боље информишу о градитељском благу које поседује Чачак. Сачувани објекти и културно-историјске целине које баштинимо говоре о нашем пореклу, идентитету и развоју и зато их треба поштовати и са пажњом чувати.
– Чачак је смештен на обалама реке Западна Морава, између брдско – планинске области и благо заталасаних плодних предела Шумадије. Положај града погодовао је континуираном насељавању људских заједница, од праисторије до данас. Сваки период огледа се у сачуваним материјалним остацима, који се преплићу на веома малом простору централне градске зоне. Очувани материјални остаци, као сведочанство трајања на једном простору, стварају обавезу локалној заједници и стручним службама да о њему брину и да их сачувају за будуће генерације. А да би се наслеђе сачувало морају се спознати његове вредности – рекла је, поред осталог, Верица Ковачевић, уредница Културно-образовног програма Културног центра, уводећи у предавање „Градитељско наслеђе Чачка“.
ВАЖНОСТ ПОДСЕЋАЊА НА ВРЕДНОСТИ СПОМЕНИЧКОГ ГРАДИТЕЉСКОГ НАСЛЕЂА
Катарина Грујовић Брковић, директорка Завода за заштиту споменика културе Краљево, истакла је да организатори овим предавањем желе да подсете на вредности споменичког градитељског наслеђа у Чачку, како би заједничким радом допринели заштити културне баштине.
– Завод за заштиту споменика културе се суочава са проблемима у заштити културног наслеђа. Али, свима ће бити лакше ако заједно покушамо да заштитимо оно што нам је остављено из прошлости и да пренесемо у истом или задовољавајућем стању будућим поколењима. Друштво мора да препозна све што је део нашег заједничког идентитета. Презентацију смо назвали „Градитељско наслеђе Чачка – идентитет града“, јер културно наслеђе није само непокретно, већ је и покретно и нематеријално. Све то чини идентитет једног народа, једног града, једног места. Суочавамо се и са тиме да поједини власници објеката немају адекватан однос према њиховом породичном наслеђу. Не треба споменичка вредност неког културног добра да буде наметнута. Власник непокретног културног добра мора сам да сагледа, вреднује и чува то што је наследио од својих предака. Наравно, то је и задатак свих нас. Поред техничке и правне заштите, промоција је један од сегмената рада Завода. Презентација културног наслеђа је веома важна у циљу сагледавања општих вредности наслеђа на територији једне локалне заједнице – нагласила је Катарина Грујовић Брковић за наш лист.
ПОДЈЕДНАКА ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВЕ, ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ И ВЛАСНИКА
Драгана Божовић, историчарка уметности и чланица Управног одбора Завичајног друштва „Чачани“, подсетила је да је Чачак богат објектима који припадају градитељском наслеђу, али и да информисаност грађана о томе није велика:
– Важно је да се грађани боље информишу, да више поштују прошлост, наше градитељско наслеђе и да га чувају. Предавање је уједно и апел јавности и надлежним институцијама да се више води рачуна, посебно о приватним објектима који припадају културним добрима. Иако закон налаже да буду заштићени, подједнака је одговорност државе, локалне смаоуправе и власника у одржавању тих објеката. Завичајно друштво „Чачани“ иза себе има 20 година рада и 20 година бриге за очување наше традиције и наслеђа. Природно је да у фокусу овог друштва буду и објекти градитељског наслеђа. Реч је о културном благу које поседујемо, а које се не налази иза зидова музеја, већ је свакодневно пред нама у улицама којим пролазимо – зграде и куће сазидани у прошлим временима.
„НАША СКАДАРЛИЈА“
Већи број објеката у Чачку који уживају заштиту државе свима је познат, јер су то репрезентативне зграде јавне намене, попут Конака господара Јована, Окружног здања, зграде Гимназије, Учитељског дома, кафане „Цар Лазар“. Али, како је нагласила Божовић, посебно је важно да у фокусу буду стамбени објекти и просторно културно-историјске целине које наш град поседује, које имају подједнаку вредност за нашу историју и културу, али, нажалост немају исти третман.
– Да напоменем само најстарији део Улице др Драгише Мишовића који има статус просторно културно-историјске целине. Обратите пажњу на тај део града и прошетајте тим делом улице, до кафане „Цар Лазар“. Ја увек кажем да је то наша Скадарлија. А третира се као једна обична улица са многобројним паркинг местима. Замислите да се уреди као пешачка зона са клупама, дрворедима, ружама, малим ресторанима и занатским радњама. Јер, просторно културно-историјске целине служе да нам представе прошлост, служе да прошлост не заборавимо – истакла је Драгана Божовић.
ДА ЛИ ЋЕ „СТАРИ ГРАД“ ИЗГУБИТИ СМИСАО?
Историчарка уметности је напоменула и тренутну ситуацију у грађевинарству, чињеницу да смо све више окружени новим зградама које „ничу на сваком кораку“.
– Новоградња у Чачку стигла је и на територију где се налази највише објеката градитељског наслеђа и просторно културно-историјске целине, у Месну заједницу „Стари град“. Треба поштовати законе, то да прва градска зона мора бити строго контролисано подручје на коме се сме дозволити само неопходна изградња, доградња и санација, са највећом одговорношћу како не би угрожавала, ни физички, ни визуелно, архитектуру која припада културним добрима. Иначе, назив „Стари град“ ће изгубити смисао, а Чачани ће изгубити своје корене и идентитет – рекла је Божовић и подсетила да је Завичајно друштво „Чачани“ осмислило више пројеката како би се реализовала активнија промоција и квалитетнија брига о заштићеним објектима Чачка, као што је предлог да се узвишени плато испред Културног центра са пасажом назове Плато Драгана Ћирковића, или предлог да се на почетку и на крају просторно културно-историјских целина поставе табле са подацима о њима.
Поред Катарине Грујовић Брковић, директорке Завода за заштиту споменика културе Краљево и Драгане Божовић, историчарке уметности и чланице Управног одбора Завичајног друштва „Чачани“, у програму је учествовао и Горан Кужић, конзерватор – архитекта.
Н. Р.
