Društvo Selo

САВРЕМЕНА ТЕХНИЧКА ОПРЕМА УРУЧЕНА УДРУЖЕЊИМА – ЕКОНОМСКО ОСНАЖИВАЊЕ ЖЕНА НА СЕЛУ

Живот у српским селима је и даље тежак, посебно за жене које често носе терет пољопривредних послова и бриге о породици. У последњој деценији оне су направиле малу револуцију кроз удружења широм Србије. У тим својим „задругама“ баве се најразличитијим пословима и рукотворинама, у жељи да традицију повежу са модерним добом. Доносе у своје средине напредак, али још недовољан да би се ситуација видније променила. Повереница за заштиту родне равноправности Бранкица Јанковић настоји да им у томе помогне кроз многе акције и програме Канцеларије коју води. У томе су је подржале Амбасада Краљевине Норвешке и Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (УН Wомен).

У последњих неколико година, кроз пројекат „Унапређење положаја и безбедности жена и девојчица са села”, обезбедила је савремену опрему за тридесетак удружења из свих крајева Србије. Стратешки партнери су чачанско Удружење пословних жена „Надежда Петровић“ и Удружење жена „Сачувајмо село“ из Прибоја. У среду, 12. новембра, Бранкица Јанковић је у родном Чачку председницама још три удружења уручила нову канцеларијску опрему, штампаче/скенере и лаптопове.

Повереница за заштиту родне равноправности Бранкица Јанковић

– Циљ је економско оснаживање жена, без кога нема ни безбедности, ни слободе. Када оснажимо једну жену, оснажили смо читаву породицу и заједницу. Врло добро смо ослушкивали њихове потребе, слушали и оно што су говориле између редова – рекла је повереница Јанковић и истакла важност подршке норвешке амбасадорке Кристин Мелсон која је показала велико разумевање специфичних породичних образаца у нашим селима, у којима жене, иако раде од јутра до мрака, углавном немају своју имовину.

Како је она навела, ово је завршна фаза другог дела пројекта. Осим вредне дониране техничке опреме, спроведене су бројне радионице, промоције и едукације (дигитално описмењавање, употреба вештачке интелигенције, промоција производа, умрежавање) за које су жене показале завидно интересовање. Посебно значајна, не само за успомене, била су студијска путовања у Хрватску, Словенију, Аустрију, Италију… Поред тога, пружена је помоћ у набавци малих пољопривредних машина за газдинства или опреме за унапређење већ постојећих бизниса којима се баве жене на селу.

Уручена ИТ опрема од изузетног је значаја за Удружење „Лавица“ из Доње Топонице код Ниша које је регистровано прошле године. Жеља чланица била је да оживе неке вредности како би уредиле своје село. 

– Раније је у селу постојала неформална група жена „Кобра“. Оне су нам саветима много помогле… Организовале смо и дечје радионице како бисмо се избориле са „малим екранима“ и децу усмериле на дружење. Обновили смо празнична окупљања. У нашем селу остало је доста младих, у последњих неколико година рођено је више од тридесеторо деце. Наше удружење заправо су активирале снајке у селу – уз осмех је „објаснила“ председница Марија Каличанин Станковић, која је дошла у Чачак да прими донацију. Раније су добиле пројектор и платно. Нову опрему користиће и за припремање пројеката, а добро ће им доћи и за филмске пројекције у сеоском Дому културе.

Марија Каличанин Станковић

Захвалне на донацији су и „Видовданке“ из Великог Дреновца код Алексинца. Опрема коју су добиле значи и потврду да је вредно то што раде. Када је Мима Илић пре десетак година основала КУД „Видовдан“, одмах су се старије мештанке прихватиле да везом украшавају ношњу. На Видовдан 2020. су формирале садашње удружење.

Мима Илић

– До сада смо четири пута организовале манифестацију „Златне руке“, а ове године, 29. Јуна, и Сеоски сајам гастрономије, туризма и пољопривреде, први у Србији… Све активности углавном финансирамо саме. То није нимало лако, па нам свака помоћ добро дође – рекла је Мима Илић.

У име Удружења „Рајка Боројевић“ из Доњег Дупца на донацији је захвалила председница Ана Станишић. Мада су се окупиле тек пре годину дана, чланице су задовољне досадашњим резултатима и са поносом носе име зачетнице женског задругарства, која им је у сваком погледу узор. Удружењу су се прикључиле и жене из Каоне, Милатовића, Губереваца, а чланица је постала и Фикнета Спасојевић, драгачевска снајка из Албаније. Родом из Доњег Дупца, Ана је као дете слушала приче о Рајки.

Ана Станишић

– Како сам расла, видела сам колико је живот на селу тежак за жену. Много раде и свака би волела да има неки свој динар са стране. Посебно је подршка потребна старијим женама, јер немају самопоуздања ни храбрости да почну нешто да раде за себе. Зато сам желела да покренем удружење које ће им у томе помоћи – рекла је Ана Станишић.

Директорка Удружења „Надежда Петровић“ Горана Танасковић навела је да је у протекле две године донације добило укупно 28 удружења, која окупљају скоро 700 чланица. У првој транши опрему је добило осам удружења, пре две године 14, а сада још шест.

– Економско оснаживање жена на селу представља основ развоја, па и опстанка села. Настојали смо да буде регионална заступљеност, тако да смо ове године акценат ставили на источну и јужну Србију. Ова удружења окупљају различите генерације – младе жене које су одлучиле да своје породице подижу на селу и оне старије које желе да одрже традицију и оно што је важно за промоцију села. Надамо се да ће ова техничка помоћ допринети развоју удружења и транспарентности њиховог рада – нагласила је Танасковић која сматра да се о проблемима на селу све више јавно говори. захваљујући овим удружењима. Ипак, каже она, још много тога треба урадити, пре свега на регистрацији, будући да још многа удружења нису уписана у Агенцији за привредне регистре.

За 17. новембар планирана је годишња Конференција у Београду, на којој ће чланице удружења из целе Србије изнети своје планове и говорити о сарадњи са Канцеларијом поверенице.

В. Т.

ВАЖАН ЈЕ ЦИЉ

Власница „Desserta“ Зорица Селаковић је зачетница женског предузетништва у Чачку. Има више од 35 година искуства у привредним водама. Почетак није био лак, каже, јер није било удружења ни оснаживања, сваки корак је морала сама. Данас је то другачије.

– Пут није увек онакав каквим смо га замислили. Често је трновит, али може да се успе, када се пред собом има циљ. Кроз удружења једна другој пружамо подршку, помажемо кад негде запне. Надам се да ће ова удружења имати још више чланица и наставити уцртаним трасама – рекла је Зорица Селаковић, председница Удружења „Надежда Петровић“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.