ПОМОЋ ПРЕДУЗЕЋИМА ЗА МЕРЕЊЕ ДРУШТВЕНОГ УТИЦАЈА
Иако је Закон о социјалном предузетништву (донет 2022. године) модеран и подстицајан, потребна су још нека прилагођавања и измене, како би се олакшало пословање привредницима који желе да се баве социјалним предузетништвом. Нажалост, на подручју Републике Србије само је 20 регистрованих социјалних предузећа, а на територији Европске уније од укупног броја регистрованих предузећа три до четири одсто чине управо социјална предузећа. Привредна комора Србије је обучила тренере за помоћ у мерењу социјалног утицаја предузећа што је неопходно будући да све више банака за додељивање кредита са мањом каматном стопом или већег гранта, као услове поставља и мерење социјалног утицаја и зелене економије.
ДЕЛАТНОСТ ОД ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА
– Крајем 2022. године донет је Закон о социјалном предузетништву који регулише многе појединости. Поред осталог, овим законом уређују се појам, циљеви, начела и област деловања социјалног предузетништва, правни положај, права и обавезе субјеката који обављају делатност са статусом социјалног предузетништва. Иако је Закон о социјалном предузетништву добар, модеран и подстицајан, потребна су још нека прилагођавања и измене. Социјално предузетништво подразумева обављање делатности од општег интереса, ради стварања нових и иновативних могућности за решавање друштвених проблема, проблема појединаца или друштвено осетљивих група и спречавања настајања и отклањања последица социјалне искључености. Односно, социјално предузетништво је пословање у коме се остварена добит улаже у интеграцију друштвено осетљивих група, заштиту животне средине, рурални развој, образовање, културу, социјалне иновације и друге области од ширег друштвеног интереса – објашњава Горана Танасковић, руководилац Организационе јединице Чачак Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа.
ПОВОЉНИЈИ КРЕДИТИ ИЛИ ВЕЋИ ГРАНТ
Према речима наше саговорнице, нажалост, на подручју Републике Србије само је 20 регистрованих социјалних предузећа, а на територији Европске уније од укупног броја регистрованих предузећа три до четири одсто чине управо социјална предузећа.
– Али, добро је што Србија има велики број предузећа са социјалним утицајем, наравно, то нису социјална предузећа, већ су предузећа која су регистрована у АПР-у по свим тржишним принципима пословања. Ова предузећа имају изузетно велики социјални утицај, јер својим активностима кроз пословну праксу доприносе позитивним друштвеним ефектима, али не испуњавају формалне услове за статус социјалног предузетништва. Закон и банке подстичу социјално предузетништво, па се као важни услови за добијање повољних кредита и субвенција наводе финансијска стабилност предузећа, али и зелена економија и социјални утицај на друштво – наглашава Танасковић.
С обзиром на то да је Привредна комора Србије препознала значај ових предузећа, пружа бесплатну услугу мерења друштвеног утицаја заинтересованим предузуећима ради информисања да ли могу да конкуришу код банака и добију кредите са мањом каматном стопом, или већи грант од загарантованог за обављање одређене делатности.
– То су предузећа која послују по нормалним тржишним принципима, а којима је потребан кредит за проширење делатности, за набавку нове опреме или обртних средстава. Али, будући да имају велики социјални утицај и поштују зелену економију, њих банке препознају као предузећа са већом друштвеном одговорношћу и уколико задовоље одређене критеријуме мерења друштвеног утицаја добиће повољнију камату за кредит или већи грант.
НИЈЕ ДОВОЉНА ДОБРА НАМЕРА, НЕОПХОДНИ СУ РЕЗУЛТАТИ
Привредна комора Србије има лиценциране тренере који ће радити са заинтересованим предузећима, односно, помоћи им у испуњавању критеријума за статус социјалног утицаја. Поред општег критеријума, свака банка има могућност да развије и сопствене критеријуме.
– Када је реч о критеријумима фокус је на одговорности према запосленима, једнаком приступу свима, поштовању принципа родне равноправности, укључивању теже запошљивих категорија и стварању инклузивног радног окружења. Са друге стране, важно је дугорочно одговорно пословање које повезује раст, стабилност, транспарентност и праведно управљење као темељ проверавања и одржавања пословања. Такође, веома битан допринос друштву је стварње нових радних места и јачање локалне економије, као и сарадња са заједницом кроз подршку социјалним иницијативама и развојним пројектима – каже Горана Танасковић.
Дакле, више није довољна само добра намера, већ су неопходни резултати, наглашава саговорница „Гласа“ и наводи пример:
– Ако је једно друштвено одговорно предузеће опремило неки парк са дечијим мобилијаром, то је спорадична активност. Да би била компанија са социјалним утицајем она мора да испуњава критеријуме који су дугорочни и константни. Друштвена одговорност више није декларативна, потребно је да се мери и да се доказује утицај у складу са међународним стандардима – наглашава Танасковић.
Поред принципа мерења социјалног утицаја, који је усклађен са регулативом Европске уније, мора се јасно дефинисати домен друштвеног утицаја предузећа, као и које ће алате и верификације користити за мерење и праћење напретка. Привредна комора Србије је на располагању свим предузећима која немају израђене правилнике и акте о мерењу социјалног утицаја. Обезбеђени су и бесплатни алати који су потребни за мерење социјалног утицаја на друштво, напомиње наша саговорница.
– Иначе, субјекти социјалног предузетништва обављају послове у различитим областима којима се доприноси остварењу друштвене улоге социјалног предузетништва, а нарочито делатности којима се омогућава остварење социјалне, културне, економске и радне укључености припадника друштвено осетљивих група и задовољење њихових специфичних потреба. У теже запошљиве категорије убрајају се жене преко 45 година, млади до 30 година или без радног искуства, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом, старија лица преко 55 година, жртве породичног насиља… – подсетила је Горана Танасковић.
Н. Р.
