ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ НОВУ ГОДИНУ
Везана за веру, заоденута у традиционално окићене бадњаке, Српска нова година се слави у поноћ, између 13. и 14. јануара, тачније, 1. јануара по јулијанском, а 14. јануара по грегоријанском календару. Иако у православним земљама запостављена због слављења Нове године 31. децембра, према грегоријанском календару, ову Православну нову годину доследно славе поштоваоци православља увезујући је са сопственим идентитетом. На основу претходног неретко се у Срба назива Српском новом годином.
Грегоријански календар је уведен 1919. године у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, увео га је краљ Александар. Овај календар је већ био у употреби у западним деловима Краљевине, али је Српска православна црква наставила да користи стари јулијански календар, што је суштински определило да српски народ слави две Нове године. Грегоријански, тзв. „нови” календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју „Службених новина Краљевства СХС”. Овим Законом је предвиђено да у целој држави 15. јануара престаје да важи „стари” календар и почиње „нови”.
Овогодишња Православна нова година широм Србије прослављена је свечаним здравицама у српским домовима, на појединим градским трговима, ресторанима и другим пригодним локацијама.
Након поноћњег прослављања, истога дана верници светкују и празник Обрезања Господа Исуса Христа, који се међу нашим народом још назива и Мали Божић. У различитим крајевима наше земље се овога дана понављају неки обреди својствени празновању Христовог рођења. Неки од њих су спаљивање остатака бадњака донетог у дом Бадњег дана. Налик на погачу чесницу која се традиционално меси на Божић, за Мали Божић се меси посебан обредни хлеб василица, који се у појединим крајевима меси од кукурузног брашна и украшава исцртавањем гранчицом бадњака. Претпоставља се да је василица именована према празнику Светог Василија Великог који се, такође, празнује овога дана. Нека од веровања су и да на овај дан у кућу треба унети неки нови предмет, купљен тог дана, како би кућа и укућани током целе године следовали пут новог, успешног, берићетног.
Православни верници ову Нову годину осим у Србији славе и у Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, православним деловима Хрватске. Јулијанска Нова година светкује се и у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији, али и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске. Верује се да шапат жеље у поноћ одјекује у исти распоред казаљки часовника на Богојављење. Богоугодни и благостањем испуњени дани Српске нове године, православни Срби!
Милица Матовић
