УДРУЖЕЊЕ ЗА КРОМПИР СРБИЈЕ НАСТАВЉА СВОЈУ МИСИЈУ
ПРИПРЕМЉЕН ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА ПОБОЉШАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ПРОМЕТА КРОМПИРА
Удружења за кромпир Србије, које окупља пољопривредне произвођаче, прерађиваче, људе од струке и представнике државних, привредних и цивилних организација значајних за одрживу производњу, прераду, промет и потрошњу кромпира, основано је 30. маја прошле године у Гучи, када је у малој драгачевској престоници трубе по други пут обележен Светски дан кромпира у нашој земљи. Основна мисија Удружења је, како је зацртано у његовом Статуту, одрживо образовање, производња, прерада, промет и употреба здравог, квалитетног и укусног кромпира који је саставни део наше свакодневне исхране. Од оснивања овог удружења протекло је већ седам и по месеци, па је баш у овом периоду године право време да се направи пресек његових досадашњих активности и предоче даљи кораци у раду, међу којима је један од најважнијих да министру пољопривреде проф. др Драгану Гламочићу предоче програм конкретних мера за побољшање производње и промета кромпира у нашој земљи, где ћа акценат бити стављен, пре свега, на заштиту домаћих произвођача.
На 64. Драгачевском сабору трубача у Гучи, 8. августа прошле године одржан је и Први национални састанак о кромпиру у Србији, чиме је настављена традиција из седамдесетих година прошлог века, када су првог дана саборовања одржавани састанци Савезне групације Југославије за производњу и промет кромпира, који су окупљали произвођаче, прерађиваче и трговце кромпиром, на коме се разговарало о стању у овој области производње, што је представљало основу за одређивање откупне цене кромпира. Састанку су присуствовали: Жељко Радошевић, државни секретар у Министарству пољопривреде, представници руководства Удружења за кромпир Србије, произвођачи, трговци и увозници кромпира из Бачког Маглића, Деспотова, Пивница, Крупња, Заблаћа и Драгачева. Том приликом су представници „Србијавода“ – РЈ у Чачку Иван Петровић и Ђурђа Богићевић говорили су о значају водног потенцијала језера „Голи камен“ у Вучковици, као и других изграђених водних објеката, који би могао бити искоришћен за наводњавање пољопривредних култура, укључујући и кромпир, посебно у сушним годинама, али да би се реализовала ова идеја, како је закључено на овом састанку, неопходна је сарадња ЈП „Србијаводе“, локалних самоуправа и произвођача.
У последњих двадесетак година десиле су се велике промене у сектору производње кромпира како у Европи, тако и у Србији. Поједине земље су драстично редуковале производњу кромпира, пре свега, Румунија и Пољска, као и наша земља, док су четири водеће европске земље у том периоду повећавале површине под под овом културом. У нашој земљи су површине под овом културом из године у годину све мање. Смањује се и семенска производња кромпира, па је Србија практично постала потпуно зависна од увоза високих категорија „елите“. Осим семенског материјала, наша земља годишње увози око 50.000 тона кромпира, па је од некадашњег извозника постала велики увозник овог повртарског производа. Неконтролисани увоз кромпира и све изразитији утицај климатских промена, које узимају све већи данак у овој производњи представљају највеће проблеме са којима се суочавају наши ратари, па су њихове очи све више упрте у Удружење за кромпир Србије, у ишчекивању спасоносних решења која би им могла донети бољитак.
– У складу са договором на Првом Националном састанку о кромпиру у Србији, недавно је руководство Удружења за кромпир Србије затражило разговор са министром пољопривреде проф. др Драганом Гламочићем, на коме ће се разговарати о могућностима увођења субвенција за кориснике сертификованог семена кромпира, као и прелевмана на увоз конзумног кромпира у нашу земљу по дампинг ценама. Неизбежна тема разговора биће и доступност и тачност података о увозу и извозу семенског, конзумног и индустријског кромпира, скроба и других производа од кромпира, а уједно и промоција потрошње домаћег кромпира и производа од кромпира кроз државно–привредну и цивилну сарадњу и партнерство. Надамо се да ће овај састанак бити конструктиван, јер ћемо на њему изаћи са предлогом конкретних мера за побољшање производње и промета кромпира у Србији – рекао је за „Чачански глас“ др Живко Бугарчић, потпредседник Извршног одбора Удружења.
Почетком децембра прошле године у Новој Пазови је одржан састанак руководства Удружења за кромпир Србије, др Живка Бугарчића, потпредседника ИО, Горана Живановића, члана ИО и Милића Домановића, потпредседника Надзорног одбора и представника Компаније LIDL Србија КД – Сектора за набавку воћа и поврћа, на којем се разговарало о могућностима будуће сарадње и подршци производњи и продаји домаћег конзумног кромпира. Договорен је и наставак разговора о даљим корацима сарадње.
– Почетком ове године, изненада и прерано је преминуо проф. др Зоран Броћић, редовни професор на Пољопривредном факултету у Београду и председник Скупштине Удружења за кромпир Србије, који је у протеклих неколико година уложио велике напоре да се бар делимично умањи зависност наше земље од увоза страног семенског кромпира. Удружење за кромпир Србије ће настојати да у будућем раду настави реализацију бројних програма, пројеката и идеја проф. Броћића. Већ сада се увелико спремамо да 30. маја по трећи пут обележимо Светски дан кромпира у Гучи – истакао је Душан Р. Ивановић, секретар Удружења за кромпир Србије, истовремено подсећајући да је 1954. године у Гучи основана Огледна станица за селекцију и производњу кромпира, која је након одређеног периода рада прерасла у Завод за кромпир, да би касније променила назив у Центар за кромпир. Тих давних година трасирани су добри предуслови за стручни и научни развој производње кромпира. Као резултат селекционог рада Завода за кромпир у Гучи створене су четири сорте кромпира: „Драгачевка“ и „Јелица“ 1975, „Универзал“ 1994. и „Хибрид 8614“ 1997. године.
Кромпир се данас у свету узгаја на 20.000.000 хектара и према произведеним количинима од око 370.000.000 тона налази се на петом месту, одмах иза кукуруза, шећера, пиринча и пшенице. У Србији се ова повртарска култура гаји на око 20.000 хектара са просечним приносима од 15 до 17 тона по хектару, али на парцелама које се наводњавају и где се примењује савремена агротехника, они достижу од 40 до 60, па чак и 70 тона по хектару.
В. С.
