„ЉУБАВ”, ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА ЧАЧАНКЕ ЉИЉАНЕ РИСТИЋ
Млада уметница из Чачка Љиљана Ристић, својим необичним сликама показала је да камен не мора заувек да остане само део природе. Она својим вештим рукама камену даје душу и ставара магију. У среду, 5. фебруара, први пут се својим суграђанима представила на самосталној изложби „Љубав” у Културном центру Чачак, где је приказала поставку од 60 слика.
– Све је кренуло из хобија, још крајем 2012. године. Волим да путујем и са путовања доносим каменчиће као сувенире којима одмах нађем примену. Човек, када има емоција и ради нешто с љубаљу, ту се рађа страст, када радиш са страшћу, то све покреће и стижеш до своје сврхе. Свима бих препоручила да следе своју интуицију и емоцију и доћи ће до жељеног циља. Сви имамо то у себи, сви имамо неки таленат, али на таленту се ради – рекла је уметница Љиљана Ристић.
Свака слика има своју причу, свака је потпуно различита, као што је и сваки камен у природи другачији. Иако је наизглед камен небитан детаљ у природи, кроз Љиљанине слике он нам представља потпуно друга значења, представља емоције. У сваком облику и боји нешто је скривено.
– Сваки каменчић је пажљиво биран, додириван, постављен са пажњом. Увек сам налазила неки облик који би ми се допао, ако је срце, онда је љубав, углавном је све у том стилу. Неки детаљ који пронађем и који ме асоцира на неку тему, ја га сачувам, па касније додам. Теме су разнолике, љубав, пејзажи, портрети, животиње, свакодневни живот – истакла је Ристић.
Звецкање камења је испуњава, а најобичији камен са неког путовања на њеном длану добија нови живот. У сваку слику уткана је посебна емоција, пре свега, љубав, љубав према стварању, природи, животу, стварању, свима онима који добију или купе неку од слика.
– Љиљана је дубоко везана за природу, камен јој је вечна инспирација, а она му на сликовит и креативан начин узвраћа све што јој је понуђено. Камену даје душу, а он њој љубав. Природа је за ову уметницу кључ који је води кроз њен свет, а у том стварању посебно је одушевљавају боје и глаткоћа камена. Сви знају да камен ћути вековима, али тек када му приђете ближе можете видети да пише много више прича од бројних књига. У рукама Љиљане Ристић камен престаје да буде неми сведок природе и постаје носилац емоција, успомена и порука. Њена уметност подсећа нас да је некад потребно застати, погледати ситнице и у њима пронаћи читав један свет – навео је на отварању изложбе Душан Јаковљевић, задужен за односе са јавношћу у Културном центру Чачак.
Биљана Пауновић, професорка српског језика и књижевности у Гимназији „Таковски устанак“ у Горњем Милановцу и Љиљанина пријатељица, присутнима је нагласила да је ова вртса уметности нешто што ретко имамо прилику да видимо у нашем граду.
– Имате јединствену прилику да уживате у овој уметности, слике створене од каменчића нуде бесконачно могућности. У сваком наизглед неважном, а опет пажљиво утиснутом каменчићу, у сваком облику и боји трајно се чува прича о крхкости, снази, нежности, потреби да волимо и будемо вољени. Од хладних каменчића, створена је топлина, њихову тишину Љиљана је претворила у говор, оживела их и дала им покрет и од расутог створила смисао – истакла је Биљана Пауновић, професорка српског језика и књижевности.
Да бисмо употребили камење, то обично подразумева његово обликовање клесањем, резањем, брушењем или неким другим техникама како би се створио жељени уметнички или декоративни облик. Ипак, Љиљана камење чува баш онакво какво јесте, како га је створила природа и од њега прави чуда, која остају као трајна успомена.
Виолета Јовичић
