УЧЕНИЦИ И ПРОФЕСОРКА ЈАСНА БАРАЛИЋ ОШ „ВУК КАРАЏИЋ“ ПРИПРЕМИЛИ ПРОГРАМ ПОВОДОМ 8. МАРТА
Професорка српског језика и књижевности Јасна Баралић и ученици осмог разреда ОШ „Вук Караџић“, поводом Дана жена, организовали су пригодан програм. Прошлог петка, 6. марта, гости су уживали у одломку из позоришне представе „Покондирена тиква“ Јована Стерије Поповића и младе „глумце“ награђивали громогласним аплаузима. Програм је отворила Маша Томашевић која свира флауту, а свечаност је завршена, такође, дивном композицијом у извођењу Анђелије Илић, ученице завршне године Основне музичке школе. Програм су увеличали и звуци гитаре, као и песме „Девојко мала“, „Нема више времена“, „Са друге стране јастука“, које су присутни, углавном маме, са осмехом певушиле.
Све је почело пре више од 150 година, тачније 8. марта 1857. у Њујорку, када су раднице у фабрикама текстила изашле на улице тражећи боље услове рада и краће радно време. Борба се наставила годинама, а званично је први Међународни дан жена обележен 1911. На нашим просторима, овај празник је почео да се обележава тек после Другог светског рата, као симбол борбе за равноправност и права жена, подсетила је Хелена Ћиковић, која је водила програм, нагласивши да се 8. марта не славе само поклони и цвеће, већ снага и храброст жена кроз историју.
– Поводом Дана жена са ученицима осмог разреда припремила сам програм, односно, одломак из „Покондирене тикве“ Јована Стерије Поповића. Ове године се навршава 170 година од упокојења Јована Стерије Поповића, а с обзиром на то да ученици осмог разреда уче развој српског језика, они су за маме, професоре и ученике, за све госте изабрали одломак из ове позоришне представе. „Покондирена тиква“ је инспиративан комад, јер у сваком времену имамо госпође које би можда желеле да буду оно што нису, или оно за шта нису имале могућности, а нису се на прави начин образовале и училе – рекла је за наш лист Јасна Баралић, професорка српског језика и књижевности, напомињући да је њен посао да помогне деци да изаберу своје будуће занимање:
– Можда ће неко бити новинар, или глумац, али у сваком случају први кораци на сцени остаће им увек у сећању и, наравно, на школске дане који су најлепши у животу.
Гости су уживали у одломку из позоришне представе „Покондирена тиква“ Јована Стерије Поповића, што су доказали громогласним аплаузима.
– Комедија из 1838. године говори о Феми, жени, која након мужевљеве смрти жели на силу да достигне друштвени успон. Новац је наследила од мужевљевог мукотрпног рада. Она покушава да заборави прошли живот понашајући се као да је племенитог рода. Пориче да је икад било шта радила и никад није признала да јој је муж био опанчар. Уместо тога, увек се кити накитом и облачи скупоцене хаљине. Други ликови у овом одломку су: Евица (Фемина ћерка), Анчица (спремачица), Јован (мајстор), Митар (Фемин брат), Василије (заљубљен у Евицу) – навела је Хелена Ћиковић, напомињући да је сваки аплауз посвећен свим женама које су мењале свет, нашим бакама, мајкама, сестрама и другарицама.
Ученику осмог разреда Новаку Стевановићу је било инспиративно да „оживи“ Митра из представе „Покондирена тиква“:
– Сваки дан сам вежбао, али било ми је лепо да се дружим са другарима. Порука ове комедије је да будемо часни људи.
Јелисавети Вучићевић, такође, ученици осмог разреда, било је тешко да научи текст, јер је играла главну улогу која има много штива:
– Глумим Фему, жену чији је муж преминуо пре мање од месец дана и одједном је постала дама, а раније је била мајсторица. Покушавајући да заборави претходни живот, ко је и шта је била, понаша се смешно и долази у комичне ситуације. Веома сам темпераментна особа и није ми било тешко да дочарам њен лик, али било ми је тешко да научим текст, јер главна улога има много текста.
Јован Стерија Поповић је први српски драмски писац, професор, правник, филозоф и педагог. Био је један од водећих српских интелектуалаца свога времена, а данас важи за једног од најбољих драмских писаца у српској књижевности.
– Рођен је 1806. године у Вршцу. Основну и средњу школу похађао је у Вршцу, Темишвару и Пешти. Студије права је завршио у Кежмарку. Пре него што је почео да се активно бави писањем, радио је као начелник Министарства просвете Кнежевине Србије. Током осам година рада био је главни организатор српске средњошколске наставе и један од оснивача Ученог српског друштва. Писање књижевних дела и драма схватао је веома озбиљно. У комедији је, сматра се, Стерија надмашио све оно што је у српској књижевности створено пре њега, и до данас је остао најбољи српски комедиограф. Стеријина најзначајнија књижевна дела су комедије: „Лажа и паралажа”, „Тврдица”, „Покондирена тиква”, „Зла жена”, „Женидба и удадба“ „Београд некад и сад” и многе друге. Јован Стерија Поповић умро је у 50. години живота у родном Вршцу, где је и сахрањен. Након његове смрти, бригу о објављивању књижевних дела преузео је брат Ђорђе. Стеријини рукописи пренети су у Матицу српску, где се и сада налазе. Ове године се навршава 170 година од његове смрти – подсетила је Хелена Ћиковић.
Н. Р.
