„ВРЕДАН ОРГАНОН ВАЉАНОГ ОСЕЋАЊА И МИШЉЕЊА”
У оквиру 63. Дисовог пролећа, Градска библиотека „Владислав петковић Дис” у уторак, 28. априла, угостила је ауторку Јану Алексић поводом промоције њене песничке књиге „Показне вежбе”, објављене у издању „Повеље” из Краљева. Програм је водила библиотекарка Тања Вуковић, која је поетску добродошлицу публици уптила стиховима песме „Једначинаˮ, а осим ауторке о књизи је говорила и Милица Ћуковић.
„Показне вежбе” је збирка поезије подељена у седам циклуса који заједно чине својеврсну енциклопедију искушења, заборава, срца, гласина, сунчаних сати и открића. У овој књизи лично и интимно преплиће се са промишљеним и концептуалним, а осећање иде „руку под руку” са знањем. Критика је ову поезију препознала као „вредан органон ваљаног осећања и мишљења”, речи које најбоље сажимају оно чему ова збирка тежи. Збирку „Показне вежбеˮ чини седам циклуса или одељака сугестивних наслова, али и поднаслова који могу да функционишу заједно, али и као засебна целина: „Поетска правдаˮ (енциклопедија искушења), „Зидни сатˮ (енциклопедија заборава), „Стогодишњи ратˮ (енциклопедија срца), „Обећана земљаˮ (енциклопедија гласина), „Прогресивна геометријаˮ (енциклопедија сунчаних сати), „Наук о бројањуˮ (енциклопедија открића) и „По кружнициˮ која поентира само једном песмом „Рођењаˮ која самим тим и сугерише на епилошку вредност коју има, нагласила је библиотекарка Тања Вуковић.
– Ова збирка песама, како ја сагледавам са одређене дистанце од када је књига уобличена и завршена, на неки начин осликава једну трагалачку путању тог женског лирског субјекта, односно особе, личности која покушава да се разабере између нечега што су обрасци, мишљења, понашања, усвојени или наслеђени, и онога што је њена индивидуална слобода и особеност. Дакле, потрага за самосвојношћу личности, с тим што се у њој поприлично накупило и животног и читалачког искуства које јој омугућава да артикулише и различита расположења у неким животним ситуацијама у којима се налази. А такође, и да покуша да проникне у оно што би, можда, било нека врста те животне мудрости, неопходне јој да преживи. Овде је реч, превасходно, о жени која је окренута ка себи, а не ка другима, односно, жени која и свет покушава да спозна кроз неку, условно речено, и емотивну и психолошку, али и духовну мембрану. Дакле, није реч о жени као друштвеном субјекту или политичком субјекту, него о оном који, превасходно, стреми ка успињању, ка смирењу, ка неким облицима тог приватног интимног света. Такође, мислим да ова књига настоји, не знам у којој мери је успела, да оголи ту рањивост. Да ли је она женска или је људска, то је на читаоцима да открију. Али, свакако је и рањивост њених унутрашњих дамара и осећаја – рекла је ауторка Јана Алексић за „Чачански глас“.
Порука збирке поезије „Показне вежбе“ је спознаја онога што се у неком смислу понавља, што показује принцип цикличности или онога што су, можда, и неки архетипови дубоко усађени у нама, које препознајемо у различитим фазама живота, сходно различитим искуствима, нагласила је ауторка.
Милица Ћуковић, као и Јана, прошла је све нивое образовња на Филолошком факултету у Београду, на катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Милица, такође, ради на Инстититу за књижевност и уметност.
– Ауторка је бројних радова. Милицу Ћуковић за нашу манифестацију везује и то што је била председник жирија за есеј о Дисовом ставаралаштву или одјецима његове поетике у опусу лауреата Дисове нагараде током 60. и 61. Дисовог пролећа. Члан је уредништва неколико периодичних публикацја. Посебне области њеног интересовања су историја српске књижевности, текстологија нове српске књижевности, као и савремена српска поезија – подсетила је Тања Вуковић.
У изјави за наш лист Милица Ћуковић је нагласила да код Јане Алексић, ерудитне песникиње која је историчарка и теоретичарка књижевности, постоји свест о традицији из које пева и о традицији коју надограђује својим певањем, и да то ради индивидуално и суптилно.
– Јана Алексић је добитница Награде „Млади Дис“ за 2014. годину. Поред песама које је посветила писцима, као што су Горан Петровић, Драган Хамовић, Радован Бели Марковић, Војислав Карановић, Томислав Маринковић, неким од добитника Дисове награде, претходницима, узорима, сабеседницима, код Јане постоји један потпуно самосвојан пут развоја, који подразумева тематско иновирање српске поезије… Иако је то феминоцентрична, феминофилна поезија, поезија која разматра улогу жена данас, али на врло специфичан начин, више је реч о неком духовном искуству и самоспознаји, него о сагледавању жене као друштвеног конструкта или идеолошког производа. Дакле, постоји отклон од тих начина сагледавања жене. Али, можемо да видимо благи дијалог и благи отклон од неке, можда, нападније феминистичке поезије у Јанином стваралаштву. Опет, промишљање женских искустава, телесних, душевних, суме свега што је она спознала, осећала, доживела и управо зато у сваком циклусу ове збирке постоји поднаслов – енциклопедија. Дакле, реч је о суми тих утисака који су литерализовани и који су трансформисани и доживљени и дубоко променили жене о којима она пише – рекла је Милица Ћуковић.
Др Јана Алексић рођена је 1984. године у Крагујевцу, а дипломирала, мастерирала и докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од 2011. године запослена је у Институту за књижевност и уметност у Београду, а 2017. боравила је на постдокторском усавршавању на Универзитету у Венецији. Аутор је пет научних монографија и четрдесетак студија и чланака, а бави се и приређивањем научних публикација. Активно учествује у раду уредништава више научних часописа и књижевне периодике.
– Уз Јану иде и епитет скромна, с обзиром на то да она своју биографију наведе тек у неколико реченица, а требало би нам читаво вече да побријимо све њене радове и оно што је стварала у претходних петнаестак година. Стога ћу и ја бити кратка, њено име потписује пет научних монографија, као и пет песничких збирки, „Топао каменˮ, затим „Упијањеˮ, „Аријел анонимˮ, „На срединиˮ и последња, „Показне вежбеˮ, коју је 2025. објавила краљевачка „Повеља“. За ову збирку, врло занимљивог наслова, добила је два значајна признања. Прво је уследила Награда „Милица Стојадиновић Српкињаˮ, а ове године и Змајева награда Матице српске – навела је, поред осталог из Јанине богате биографије, библиотекарка Тања Вуковић.
Н. Р.
