Биљана Новаковић из Вујетинаца, одувек је имала жељу да живи у планинском крају, окружена брдима и домаћим животињама. Када се удала то јој се и остварило, након бављења производњом кромпира, она и супруг одлучили су да се баве сточарством. Иако посао захтева целодневни рад, од раних јутарњих сати, па све до увече, Биљани ништа није тешко, свакој животињи је посвећена и гаји је са љубављу. Поред бројних обавеза у домаћинству председница је Удружења жена „Вујетичанке”.
– Када се нешто воли, ништа није тешко, ја сам се у Вујетинце удала из мало равнијих предела, а одувек сам волела брдовите крајеве. Супруг и ја се највише бавимо сточарством, имамо 15 крава, пет телади, бикове, око 15 оваца, седам јагњића, скоро сам одгајила једно јагње на флашицу, а имамо и неколико свиња. Волим животиње, па сам свакој дала неко име. Ружа, Цветуља, Злаја, Милка, Румена, свака има своје име, сваку волим да помазим, да јој потепам, они то разумеју, воле када им лепо приђем. Ко воли природу, село, животиње, овде је прави рај – рекла је Биљана Новаковић из Вујетинаца.
С обзиром на то да немају стриктно радно време од осам сати дневно, сматра се да жене на селу имају више слободног време и њихов рад сматра се невидљивим, али ипак није тако. Радни дан жене на селу често траје знатно дуже од стандардног осмочасовног, траје некада и по 20 сати. И поред послова у кући, жене руку под руку са мушкарцима обављају и послове у њиви и штали.
– Наш радни дан почиње ујутру у шест сати и траје увече до пола осам, осам, како када, зависи од обавеза које имамо. Јесте да се сада доста тога ради аутоматски, имамо музилице, али то је опет много посла, треба сваку краву помазити, обићи, треба их нахранити и очистити шталу. Некада буде баш напорно, посебно лети када морају да се вуку бале, да се коси, да се припрема храна за стоку. Буде напорно и тешко, али када видиш да ти добро иде, да си у нечему успео, онда се још више трудиш, дајеш све од себе, имаш жељу да наставиш још упорније. Имамо двоје деце и све радимо због њих и за њих – рекла је Новаковић.
На ефикасност бављења сточарством и пољопривредном у великој мери утичу субвенције које дају држава и локална самоуправа. Управо то један је од начина да се стимулишу мали произвођачи и да им се помогне како би опстали и своју производњу подигли на виши ниво.
– Субвенције нам доста значе, када од њих прикупимо новац, од тога можмо нешто конкретно да урадимо. Имамо премије, били смо до скоро задовољни ценом млека, сада је цена нижа, али боримо се. Зими нам је мало теже јер млеко морамо да изнесемо, пошто возач не може да дође горе до нас, али сваки дан је различит. Није лако кренути у ову причу, ако немате већ неких средстава и своје пољопривредне машине, јер самим тим зависите од некога ко мора да дође код вас да балира, покоси за стоку, тада буде напорно, јер краве не знају да ли је плус 40 или минус 20 степени – рекла је Новаковић.
За разлику од других села у околини, у Вујетинцима се становништво годинама уназад бави сточарством, скоро свака кућа има неколико крава, а поред тога баве се и пољопривредом.
– И код нас је слична ситуација као у другим селима, млади одлазе у градове због посла и школовања, деца одавде одлазе у Чачак, али има људи, не гаси се село. И остала домаћинства се баве сточарством углавном, за разлику од суседног села Бечња у коме рецимо има свега неколико крава. Људи се углавном сада тиме баве јер им доста олакшавају субвенције и премије које су нека врста помоћи. Тога некада није било, није било ни откупљивача млека, раније су људи одавде носили своје производе на пијацу у Мрчајевце и веома тешко продавали и зарађивали од тога – рекла је Новаковић.
Жене на селу снажно су повезане са породицом и природом, суочавају се са великим изазовима, али имају и задатак да се једнако са женама са градског подручја изборе за своја права. Иако су стуб сваког домаћинства, јер имају више улога, а при том обављају и физичке послове, оне се труде да постану видљиве у друштвеној заједници. Управо зато и поред свакодневних обавеза налазе времена за себе.
– Иако имам доста обавеза у домаћинству, уосталом, као и свака жена и у кући и око куће, увек нађем времена да се дружим. Радни дан ми сада траје дуже него када сам била запослена, али се често убрзам, пожурим, како бих имала времена да се увече окупим са женама у Удружењу и да мало уживамо, да се дружимо. Често и путујемо, идемо на излете, у нашим просторијама прославаљмо рођендане, рођења деце, унучића – каже Новаковић.
Жене окупљене у Удружењу жена „Вујетичанке” промовишу традиционалне вредности кроз припрему домаћих специјалитета и ручну израду предмета. Чланице су препознатљиве по својој кухињи, али и по манифестацији „Бунгур-срце у камену”, а такође, директно утичу и на локални развој.
– Село нам је велико и веома лепо. Имамо Дом, издвојено одељење ОШ „Татомир Анђелић” од првог до четвртог разреда, деца су добила мобилијар, уредили смо центар села, добили смо и асфалт на једном делу пута и надамо се да ће то ускоро бити завршено. У селу има све више мале деце, и ми жене у Удружењу трудимо се да допринесемо уређењу села, па се надамо да ће и то бити разлог више да млади остану ту. Организујемо манифестације „Бунгур-срце у камену” и „Бикијаду”. Наше домаћице познате су по припреми старинских сланих и слатких специјалитета, наравно када се дружимо стварамо и нешто лепо, као што су предмети од сапуна, веземо, плетемо, хекламо – казала је наша саговорница.
Виолета Јовичић
