САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА БРАК И ПОРОДИЦУ ДОБИЈА СВЕ ВИШЕ НА ЗНАЧАЈУ
РАСТЕ УДЕО ВАНБРАЧНИХ ЗАЈЕДНИЦА И ЈЕДНОРОДИТЕЉСКИХ ПОРОДИЦА
Подаци пописа из 2022. године сведоче о наставку тенденције пада брачности из претходних деценија, односно, порасту удела неожењених, разведених и удоваца. Иако су породице типа „брачни пар са децом“ још увек доминантне у нашем друштву, њихов број опада у односу на претходне пописе становништва, а сасвим је евидентно и то да расте број ванбрачних парова који живе са децом или без њих. Такође, пораст стопе развода води ка већем броју једнородитељских породица. Ове промене су уочљиве у свим регионима у нашој земљи, укључујући и Западну Србију, па самим тим и на подручју нашег града, што су потврдиле и основне карактеристике демографске слике наше локалне заједнице које су дате у извештају о прошлогодишњем раду чачанског Центра за социјални рад. У условима изражених промена које трпе породични односи, Саветовалиште за брак и породицу, које је у Чачку почело да ради током прошле године, добијаја све више на значају.
Како стоји у извештају Центра за социјални рад у Чачку, на основу анализе статистичких података последњег пописа, као и стављањем у шири демографски контекст претходних пописа спроведених на територији Републике Србије, а затим и поређењем са европским окружењем, може се, у глобалу, закључити да у Републици Србији временом опада универзалност брака, а тиме и уобичајени тип породице који подразумева брачни пар и њихову децу. У погледу брачности, то се изражава кроз снижавање удела лица у браку, пораст неожењених и неудатих, пораст обудовелих, посебно жена удовица, као и благи раст разведених. Упркос чињеници да су породице брачних парова са децом још увек доминантне у нашем друштву, њихов број опада у односу на претходне пописе становништва. Паралелно са тим расте број ванбрачних парова који живе са децом или без њих, а пораст стопе развода и обудовелих води ка већем броју једнородитељских породица. Забрињавајућа је чињеница да се број развода у претходне три године, како се наводи у извештају Центра, значајно повећао и има изразито високо стопу на територији нашег града и значајно је већи у односу на област Шумадије и Западне Србије (329.9) којој припадамо. Број разведених бракова (стопа развода) на 1.000 закључених у 2024. години на територији Републике Србије износио је 349.3, док је у Чачку 424.0. Ови показатељи указују на то да је у наредном периоду неопходно да се развијају услуге подршке породици.
Говорећи о демографској слици града Чачка, Бранимирка Радосавчевић, помоћник директора Центра за социјални рад, навела је да су у прошлој години на територији нашег града забележени: пад броја становника, изражена демографска старост, пад природног прираштаја, али и позитиван миграциони салдо (41 становник више). У прошлој години забележен је даљи пад незапослености и пораст броја запослених. Међу изнетим параметрима, посебну пажњу привлачи податак да на подручју града Чачка има све више породица заснованих на ванбрачним заједницама или једнородитељским домаћинствима, што показује да је у контексту изражених промена које трпе породични односи Чачанима све чешће потребна помоћ да би се с њима изборили, због чега је за њих изузетно значајно што имају Саветовалиште за брак и породицу.
– Град Чачак је Чачак је још 2013. године предвидео формирање Саветовалишта за брак и породицу и од тада је било више покушаја да се ова услуга успостави, али смо у томе коначно успели тек прошле године захваљујући пројектном финансирању. Саветовалиште је отворено 30. октобра прошле године и од тада се ова услуга пружа у континуитету. Пројектно финансирање истиче 30 јуна, али су већ припремљена сва нормативна акта, односно, одговарајући нормативни оквир како би ова услуга била одржива. Очекује нас запошљавање два стручна радника на саветодавно-терапијским и социо-едукативним услугама за рад са корисницима. Саветовалиште за брак и породицу за сада ради у поподневним часовима, од 15 до 19 сати, али очекујемо да ће одмах по стицању услова за одрживост, дакле већ од 1. јула, његово радно време бити проширено и на преподневне термине. Према пројектној документацији, било је предвиђено да у периоду од осам месеци кроз Саветовалиште прође 150 корисника. Међутим, већ сада их имамо више од 270, што говори о великом интересовању – рекла је Радосавчевић.
Најчешћи проблеми због којих се грађани обраћају Саветовалишту за помоћ су родитељски, односно, везани за њихову децу. Поред њих, ту су и партнерски односи, али се показало да су у породицама са децом партнерски проблеми најчешће повезани са родитељским, односно, са различитим стиловима, ставовима и приступима у васпитавању деце.
В. С.
Антрфиле
Наш град, као и цела Србија и градови сличне величине, бележи велики пад становништва у међупописном периоду. Природни прираштај у 2024. години је негативан (износи -6‰). Према пројекцији Републичког завода за статистику, просечна старост становника средином 2024. године за град Чачак износила је 45 година. Становништво нашег града је из године у годину све старије, а индекс старења је висок и износи 158. Удео фертилног становништва (жене старости 15-49 година) у укупној популацији се током претходних година константно смањивао, тако да уочени трендови смањења фертилног и радног контигента могу имати веома неповољан утицај на демографски и привредни развој.
Стопа укупног фертилитета у Србији је 1,5 и далеко је испод оног потребног за просту обнову становништва који износи 2,1. Влада Републике Србије је 16. марта 2018. године донела Стратегију подстицања рађања, у којој се као основни циљ наводи да се у року од 10-15 година достигне ниво стопе фертилитета од 1,85 деце по жени. Стопа укупног фертилитета у Чачку у 2021. години износила је 1,53, у 2022. години 1.65, у 2023. години 1.64, а у 2024. години 1.76, тако да још увек није достигнута жељена пројекција. Иначе, за спровођење подстицајних мера на државном нивоу издвајају се значајна средства за подстицање рађања.
Како се истиче у извештају Центра за социјални рад, наведени параметри нам указују да ће се у наредном периоду наставити старење становништва нашег града, што уз смањење бројности припадника радно способног контигента представља највећи ризик за економски развој и наставак позитивног тренда пораста запослености.
