У последњих пар година наука, пре свега медицина, постигла је значајне резултате у дијагностици Алцхајмерове болести, као једног од водећих узрока деменције. Веома добре вести су и у погледу превенције, јер се деловањем на факторе ризика може значајно утицати на болест. Резултате дају и нови лекови, посебно у раним фазама, који, осим што утичу на симптоме, могу имати добре резултате на сам ток болести. О свим овим достигнућима у Србији се још увек мало зна. Којим активностима можемо себи помоћи, које терапије и када се могу применити, о овим и другим темама за „Чачански глас“ говори др Слађана Павковић, која већ годинама живи и ради у Аустралији, где је професор на Медицинском факултету Универзитета у Тасманији. Предаје на Одсеку за бригу о деменцији, једном од ретких у свету који се бави овом облашћу. Поред тога, веома је активна чланица Српског удружења за Алцхајмерову болест „Сети се човека“ (СУАБ), у оквиру кога онлајн волонтерски држи предавања и пружа подршку члановима породица особа које живе са деменцијом. Стипендиста је и пројекта “Психосоцијална подршка након дијагностиковања деменције”.
ДИЈАГНОСТИКА
– Сигурно све највише интересује да ли у свету постоји начин да се деменција открије у раној фази, па и сама предиспозиција?
Да! И последње две године донеле су највећи напредак у дијагностици деменције за последњих неколико деценија! Највећи пробој је у области крвних биомаркера – тестова крви који мере протеине повезане са Алцхајмеровом болешћу, пре свега фосфорилисани тау протеин (p-tau217 и p-tau181) и однос бета-амилоида 42 и 40. У мају 2025. америчка Агенција за храну и лекове (ФДА) одобрила је први крвни тест као помоћно средство у дијагностици Алцхајмерове болести, тест под називом Lumipulse, који у узорку крви мери протеине који указују на присуство амилоидних плакова у мозгу. У октобру 2025. одобрен је и Roche-ov Elecsys pTau181, први такав тест намењен примарној здравственој заштити, за особе старије од 55 година са знацима когнитивног опадања.
Значај је огроман! До сада се дијагноза постављала комбинацијом когнитивних тестова, снимања мозга (МР, ПЕТ) и анализе цереброспиналне течности, што је скупо, инвазивно и често недоступно. Научници су развили и крвни тест који може да предвиди када ће се симптоми Алцхајмерове болести појавити – мерењем протеина p-tau217. Модел предвиђа појаву симптома у року од око три до четири године, јер овај протеин одражава тиху акумулацију амилоида и tau-а у мозгу, много пре него што почне губитак памћења.
Што се предиспозиције тиче, најзначајнији генетски фактор ризика је ген ApoE-4. Носиоци једне или две копије овог гена имају значајно повећан ризик за Алцхајмерову болест. Генетско тестирање је доступно, али се у пракси користи опрезно, јер присуство гена не значи да ће особа сигурно оболети, нити његово одсуство искључује болест.
ПРЕВЕНЦИЈА
– Шта се може урадити на превенцији и колико је она значајна?
Ово је можда најпозитивнији одговор. Извештај Lancet комисије за превенцију, интервенцију и негу деменције из 2024. године доноси снажне доказе да су неуспела видна функција и висок ЛДЛ холестерол, такође, фактори ризика за деменцију. Свеукупно, око 45 одсто случајева деменције могло би се потенцијално спречити деловањем на 14 променљивих фактора ризика у различитим животним фазама.
Тих 14 фактора ризика укључује: низак ниво образовања, губитак слуха, повишен крвни притисак, пушење, гојазност, депресију, физичку неактивност, дијабетес, прекомерно конзумирање алкохола, повреде главе, загађење ваздуха, социјалну изолацију, губитак вида и повишен ЛДЛ холестерол. Студија показује да је деловање на већину фактора у средњим годинама (18-65) посебно значајно.
Практичне препоруке за превенцију су:
Контрола крвног притиска, шећера и холестерола у средњим годинама
Редовна физичка активност (умерена до интензивна)
Престанак пушења, умерено конзумирање алкохола
Коришћење слушних апарата код губитка слуха (један од најјачих фактора)
Лечење видних проблема (катаракта итд.)
Ментална стимулација — учење, читање, нови језици
Неговање друштвених веза и лечење депресије
Заштита од повреда главе
Смањење изложености загађеном ваздуху
ЛЕКОВИ
Да ли постоји лек за деменцију који даје значајне резултате, који су то лекови и како делују?
Старији лекови (inhibitori acetilholinesteraze: donepezil, rivastigmin, galantamin и онда друга група: memantin) и даље се користе. Они не заустављају болест, али могу привремено да ублаже симптоме побољшавајући комуникацију између нервних ћелија.
Нова генерација – моноклонска антитела против бета-амилоида представља прве лекове који делују на сам ток болести, а не само на симптоме. То су lekanemab (Leqembi) и donanemab (Kisunla). Lekanemab је добио ФДА одобрење у јануару 2023, а donanemab у јулу 2024.
Како делују? Оба лека уклањају бета-амилоид из мозга – lekanemab циља растворљиве протофибриле, док donanemab циља већ депоноване плакове. Бета-амилоид је протеин који се накупља у мозгу код Алцхајмерове болести и сматра се једним од покретача неуродегенерације.
Реална оцена резултата: Признато је да су ефекти на успоравање когнитивног опадања умерени, а трајност ефекта је за сада неизвесна док се не заврше дугорочне фазе студија. Конкретно, ови лекови успоравају напредовање болести за око 25–35 одсто током 18 месеци код пацијената у раним фазама — што значи да болест и даље напредује, али спорије.
Битно је нагласити, свако од ових антитела има познате компликације у виду абнормалности видљивих на снимању повезаних са амилоидом (ARIA) – отоке или ситна крварења у мозгу која се јављају у различитој учесталости и озбиљности, најчешће током прве године лечења. Зато је неопходно редовно праћење магнетном резонанцом. Лекови су ефикасни само у раној фази болести и само код пацијената са потврђеном амилоидном патологијом, што поново наглашава значај ране дијагностике.
Весна Тртовић
Фото: из приватног албума саговорнице
(У следећем броју о нефармаколошким терапијама, подршци породичним неговатељима, о томе да ли су искуства из Аустралије и света применљива у Србији, као и лична прича о деменцији др Слађане Павковић)
