Иако сви једва чекамо лепо време како бисмо дане проводили у природи, морамо бити и на опрезу, јер понеки становници зелених поља могу бити опасни. Крпељи, наизглед безазлени могу довести до озбиљних болести, као што је Лајмска болест. Заражени крпељи приликом уједа човека могу своју телесну течност испустити у крвоток уједеног и тако може доћи до заразе.
– Лајмска болест преноси се путем бактерије која се налази у крпељима. Сматра се да је око 30 одсто крпеља заражено. Већи број крпеља није заражен, али ми не можемо да претпостављамо и ризикујемо и да пустимо да се све заврши само на уједу, већ је неопходно да се врше одређене контроле и прегледи, да би се установило да ли је дошло до развоја неке болести. Препоручује се да се непосредно по повратку са терена где има зеленила, пре свега, када је реч о деци, изврши преглед, да случајно нема крпеља који су закачени или можда продрли у кожу, односно, пробили тај горњи епител коже – рекао је др Аксентије Тошић, директор Завода за јавно здравље.
Крпељи који преносе вирус најактивнији су од априла до новембра, а највећи ризик имају особе које бораве у шумским и планинским пределима до 2.000 метара надморске висине. Веома је важно послушати савете лекара, односно, одмах по уједу обратити се лекару који ће на адекватан и правилан начин извадити крпеља из тела и даље поступити по већ устаљеној процедури. Никако не мажите место уједа алкохолом, бензином, уљем или ацетоном пре вађења, јер то може изазвати повраћање садржаја крпеља у ваш крвоток и убрзати инфекцију.
– Крпељ не улази у организам одмах након што дође у контакт са кожом, већ је потребно да прође неко време. То време треба искористити, треба се очистити, окупати и извршити преглед најпромитентнијих делова тела, пре свега, руку и ногу, али и осталих делова тела, јер крпељи могу падати и са дрвећа, a има их у ниском растињу. Уколико се то не уради и дође до уједа крпеља, то се осети, онда дође до благог запаљеног процеса и онда се најчешће и открије да се ради о уједу. Никако се не препоручује да особа сама пинцетом или неким помоћним средством вади крпеља, већ се препоручује да то уради стручно лице у одговарајућој здравственој установи. На основу свега тога одстрањен је инсект, међутим проблем није потпуно решен, јер крпељ приликом уласка може да испусти своју телесну течност, да је помеша са нашом крвљу и лимфом и да избаци ту бакетију, а ми да га тек након тога извадимо. Посао нисмо обавили вађењем крпеља уколико је он заражен. С обзиром на то да се ради о могућности настанка Лајмске болести која је врло опасна уколико се о њој не води рачуна – објаснио је др Тошић.
Кључни фактор је време које крпељ проведе на кожи, па је баш из тог разлога важно да се након вађења крпеља из тела испрате промене на убодном месту. Уколико дође до болести она код деце често има блажи ток, док су најизраженије компликације забележене код старијих особа.
– Неопходно је да здравствена установа у којој је извршена евакуација крпеља, евидентира пацијента и да се његова контрола врши периодично, као и да се провери да ли је тај крпељ био заражен и ако је био заражен да ли је избацио бактерије у организам особе. У том случају се мора реаговати антибиотицима. Постоји начин на који лекари прате пацијената и могу у првим данима пратити убодено место. Уколико се примете промене потребно је јавити се изабраном лекару, најчешће се почиње са антибиотицима и то доводи до излечења. Ако се све то пропусти, да се не види убод, не извади крпељ, да се касно извади или се не обраћа пажња на убодено место, након неког времена може доћи до озбиљних проблема, најчешће проблема са срцем. Превенива се може спроводити у неколико корака, а један од тих начина је и то што Завод за јавно здравље у вртићима врши дезинсекцију, пре свега, зелених површина, јер тако се могућност заражавања деце смањује или доводи на минимум. Не може се довести на нулу, јер деца након вртића иду у неке друге просторе где није смањена популација крпеља – рекао је др Тошић.
Како је истакао наш саговорник, важно је напоменути да они грађани који путују у земље Средње Европе посебно треба да поведу рачуна, јер крпељи могу бити заражени неким типовима вируса који могу изазвати промене на мозгу, неку врсту Енцефалитиса, па је то додатна опрезност. У Аустрији се људи који су више изложени боравку у природи вакцинишу против пролећног крпељског Енцефалитиса.
Виолета Јовичић
