„УЈКА ВАЊА“, САВРЕМЕНО ЧИТАЊЕ КЛАСИКА
Класична и захтевна трагикомична драма Антона Павловича Чехова „Ујка Вања“, биће нова премијера Градског позоришта Чачак средином октобра, најављено је на конференцији за новинаре у среду, 24. јуна, одржаној у великој сали Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, која ће и даље бити сцена чачанског професионалног Позоришта „без крова“.
Конференцији је присуствовао комплетан ауторски тим који је том приликом представио директор чачанског Позоришта глумац Братислав Јанковић. Присутни су били: композиторка Ана Гњатовић, глумица Јелена Тјапкин (игра Јелену Андрејевну), Селена Орб, костимографкиња (сарађивала са чачанским позориштем и у ранијим пројектима), у дуплој улози нашао се редитељ и глумац Александар Ђинђић (игра Војницког/ ујка Вању), драматург Димитрије Коканов, глумац Петар Пузовић (игра доктора Астрова), глумица Ивана Терзић (игра Соњу), за сценски говор је задужена Марија Кнежевић и глумац Братислав Јанковић (који ће се наћи у улози Серебрјакова).
Сви ликови и карактери у Чеховљевој драми су неостварени у својим потенцијалима, окренути себи, усамљени, разапети између етике и естетике, пасивности и погрешног погледа на живот, егоизма и друштвеног напредовања, узвишености саме уметности и егоцентризма који би да је надилази… Свако у овом комаду има у карактеру оно што другом недостаје, и свако због тога има промашен живот, јер је одустао од свог потенцијала, а на то није имао право. То би у кратким цртама била суштина класичног комада који ће се у савременијој форми наћи на јесен пред чачанском публиком.
ОТВАРАЊЕ ИЗ САВРЕМЕНОГ КЉУЧА
Редитељ Александар Ђинђић рекао је да су се скупили да ураде једну комедију, осврнувши се на специфичан простор Градске библиотеке коме ће бити прилагођена и сценографија, пошто, нажалост, Чачак још увек нема своју зграду позоришта, и изразио наду да ће и „то брзо да се деси“.
-Кад сам размишљао зашто „Ујка Вања“, пошао сам од Библиотеке, ово је једна лепа зграда, то је једна фина лектира, а ми смо људи који желимо да истражујемо на том тексту. Почећемо данас, радићемо седам дана и после летње паузе, од септембра ћемо да се вратимо и изађемо кад будемо спремни. Представа ће се играти у овом простору који ће за те потребе бити прилагођен комаду. Поред нас петоро, у представи ће још двоје људи активно учествовати у смислу присуства на сцени, а то су Горан Ђудић, мајстор за светло и инсципијенткиња Јелена Павић, која ће нам помагати на сцени. Надамо се да ће представа бити добра, пробаћу да је отварам из савременог кључа, на начин да се деконструише простор, да се што више отвара текст, да се позоришни чин у свом облику демистификује или не. Нећемо се претварати да је ово позоришна сцена и да Чачак има зграду, јер нема, ми ћемо правити представу у Библиотеци – рекао је, поред осталог, редитељ Александар Ђинђић, коме је ово трећа представа у којој игра у Чачку, и напоменуо да ће нови комад трајати око три сата, а базираће се на сецирању драмског текста.
Као глумац и активни учесник у репертоару овог позоришта, Ђинђић није видео да се на путу решавања проблема простора за Градско позориште „нешто дешава“, и напомиње да то говори из тог свог искуства. Такође, као редитељ који проучава позориште, каже да „наравно да не мисли да позориште чини зграда, али га и чини“, је су „за све потребни бољи услови, а ентузијазма, знања и искуства нам не мањка“.
ПАМЕТАН И ДОБРО МИШЉЕН РЕПЕРТОАР ПОЗОРИШТА У ЧАЧКУ
Драматург представе Димитрије Коканов је хтео да се осврне на исте околности, али потврђује да свакако „позориште чине људи и њихова дела и њихови односи“, и у том смислу му је, наводи, врло занимљиво да ће први пут представу радити у Чачку, на чему је захвалан.
-С друге стране, Чачак има позориште, то су ови људи овде доказали. Има један врло паметно и добро мишљен репертоар. Мени је узбудљиво ако би се поредили репертоари различитих институционалних позоришта у држави, овај репертоар је скромнијег обима, али много педантније мишљен, обухвата, заправо један добар пресек класичног драмског текста и савремене драме, равноправан ангажман конвенционалнијих и врло модерних редитељских приступа и зато ми је, између осталог, узбудљиво да будем ту. Оно што је јако важно, ја сам позван као професионални радник у позоришту, да учествујем са другим колегама који су исто професионални радници у пољу уметности, дакле, питање зграде није никако само питање архитектуре, већ институционализације и вођења рачуна о радницима у култури и уметности који су, заправо, то. Дакле, ми овде радимо, то је наш посао, а није никакав хоби и с тим у вези није свеједно да ли се организујемо као школска приредба, коју у крајњем случају раде просветни радници који су запослени у некој институцији која има и зидове, тако да није лоше бити међу неким зидовима и овим, ово су исто добри зидови, показало се да су некада и довољни – истакао је Коканов.
Говорећи о корелацији класичног драмског дела са савременим токовима и разлици у односу на класична извођења Александар Ђинђић каже да је за њега „Класик- класик зато што траје заувек, и због тога ја „Ујка Вању“ не посматрам као неко дело из прошлости, да би се трудио да га упризорим у неки драмским текст по драмским начелима“.
-Ово ће бити једно сецирање драмског текста, у смислу, не штриховања или измишљања нечега што у Чехову нема, него да се ми заинтересујемо као аутори и извођачи за текст који је пред нама. У том смислу, веома ће бити савремено читање тог класика, а у односу на класична извођења разликоваће се у редитељској концепцији – истакао је Ђинђић.
УЛОГЕ, ИЗАЗОВИ…
За глумицу Јелену Тјапкин, још није познато колико ће бити захтевна њена улога „лепе и празне“ Јелене Андрејевне, и за њу је то „најмагичнији део процеса, јер се никад не зна шта се од некога захтева“, али је „јако узбуђена и срећна што се ово дешава“, а током ишчитавања текста ухватила се за део кад она каже „да јој је досадно, али неће ништа да ради“. Очекује да ће њена улога „тећи интуитивно и уз музику“. Ивана Терзић у лику некадашње Соње (продуховљене и мање лепе) не зна шта је чека, зато мора да прође процес, али се радује. Код Војницког, Ђинђића занимају могућности, фантазије и циљеви тог човека, шта би он могао да буде, где се у датом тренутку налази, па доћи до тога ко је он у ствари. За њега је овај лик јако потресан, али и комичан. Братиславу Јанковићу ће бити занимљиво да се нађе у улози егоистичног професора Серебрјакова који у драми има више од 70 година, али ће „веровати редитељу“. Петар Пузовић играће доктора Астрова, и драго му је да је „за столом са овим људима“.
-Године неће имати важну улогу у овом комаду, овде смо ради откривања садржаја, сагледавања једног из визуре другог, занимају нас односи и шупљине душе, које се, по правилу, не показују – истакао је редитељ Ђинђић.
Зорица Лешовић Станојевић
АНТРФИЛЕ
Трагикомедија „Ујка Вања“ Антона Павловича Чехова први пут је објављена 1897, а први пут је приказана 1899. године, под руководством Станиславског. Радња драме је напета, одвија се у четири чина, догађа се у забити руског села, испуњена је неспоразумима, сукобима, пуна је обрта, а чине је љубавни троугао, покушај убиства, успони и падови у међуљудским односима…
