ТАМАРА ПЕРИШИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ГИМНАЗИЈЕ
МЕДИЦИНА – ЉУБАВ ОД ДЕТИЊСТВА
-Када сам била веома мала пожелела сам да када порастем будем доктор јер сам била опчињена тиме што они спашавају људске животе. Током целе основне школе држала ме је та жеља, Гимназију сам и уписала са жељом да након ње студирам медицину. Токим времена моја интересовања су се ширила и донекле мењала, али је жеља за медицином победила. Желим да помажем људима да поново буду здрави и мислим да нема лепшег и хуманијег позива. Свакако бих највише волела да се бавим неком од клиничких грана и да радим са пацијентима, али бих волела да се у једном тренутку бавим и научноистраживачким радом – тако прича Тамара Перишић, ђак генерације Гимназије, сада већ са индексом Медицинског факултета у Београду.
Добро се, каже, сећа свог првог дана у Гимназији:
– Сећам се колико сам била уплашена тог дана. Нова средина, много нових лица око мене, страх од свега непознатог. Плашила сам се да ли ћу се уклопити, да ли ће ми школа бити претешка и шта ако сам погрешила. Након што сам се уписала у Гимназију неки старији ђаци су ми говорили да је много тешко, да су професори строги, да су превише захтевни. Заиста почетак јесте био тежак, јер је то период навикавања на озбиљније обавезе, теже градиво, већу одговорност него у основној школи… Међутим, када је прошло мало времена постало је лакше и страх је нестао. Навикли смо се једни на друге, на ново окружење, професоре… Сада, када размишљам о том периоду, видим да није требало ничега да се плашим, нити је требало толико да слушам старије ђаке, јер свако има своје лично искуство. Било је баш напорних периода, када смо имали много обавеза и тада смо сви били уморни и под стресом, али када све сагледам из ове перспективе, могу рећи да није било толико напорно. Звучи као клише, али заиста је ствар у доброј организацији и редовном учењу, тако можемо да уклопимо и учење и тренинге и дружење. Када год се нисам добро организовала, била сам уморна, а чим сам водила рачуна, све је постајало лакше.
Таком протекле четири године је, истиче, заиста марљиво учила, веровала да ће бити вуковац, а да ли ће бити и ученик генерације није размишљала:
-Трудила сам се да дам свој максимум у свему чиме сам се бавила, било да су редовне школске обавезе или такмичења из разних предмета. У нашој генерацији има много ученика који су такође постизали сјајне резултате и били успешни у многим областима, тако да ова титула због тога за мене има још већу тежину. Иако је било непроспаваних ноћи пред такмичења и пропуштених догађаја, морам признати да је сада осећај леп и да ми веома значи јер схватам да је мој рад препознат и да се сав труд током средње школе на крају исплатио и заиста представља подстрек за даље школовање и будућност. Највише сам била усмерена на природне науке, биологију, хемију, математику и физику. Посебно ми је значило када сам у 1. разреду прошла на републичка такмичења из хемије и биологије, јер су то била прва државна такмичења за мене у Гимназији. У 2. разреду бих издвојила 2. место на смотри из физике на државном такмичењу, као и учешће на државном из математике. И наравно, најзначајније постигнуће је 3. место на државном такмичењу из биологије у оквиру Регионалног центра за таленте.
Тамара истиче да је имала срећу да буде у одељењу са занимљивим, духовитим и добрим другрима:
– Школски одмори су увек били забавни, некада обележени брзинским радом домаћег који смо заборавили да имамо, некада неким преслишавањем, бригом због теста, а најчешће разговорима и добрим расположењем. Ја сам током средње школе научила многе животне ствари, како да будем толерантнија, да поштујем различитости, много тога из својих, али и туђих искустава. Школовање ћу памтити и по осамнаестим рођенданима, излетима и две екскурзије на којима смо се дивно провели. Још један тренутак који морам да издвојим је наша матура. То вече је за мене заиста било посебно. Поносно смо продефиловали центром града обележавајући на тај начин крај једног поглавља у нашем животу. Целе вечери смо се забављали и уживали, а када је све прошло постала сам свесна да се наша прича у Гимназији завршава и да је ред да закорачимо на нову стазу.
Највећа подршка су јој, истиче, били родитељи:
– Одрасла сам у породици која ми је била највећи ветар у леђа и која је увек стајала уз мене. Веома сам везана за своје родитеље, можда посебно због тога што сам јединица. Мама и тата су ми увек били највећа подршка и моји наjвернији навијачи. Колико год да је некада тешко, уз њих и њихове речи све је постајало лакше и све бриге су се чиниле мањим.
РЕЧ ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ
Тамара Перишић је понос свог одељења. Одличан успех из свих предмета, награде и успеси на такмичењима, као и узорно понашање су нешто што је красило досадашње Тамарино школовање.
Велико је задовољство било бити одељењски старешина Тамари, која је све време препознавана као вредна, скромна и посвећена ученица и другарица. Титула ђака генерације је резултат њеног досадашњег залагања и сигурна сам да ће она остварити изузетне резултате и у свим предстојећим постигнућима.
И овом приликом јој упућујем све честитке у име нашег одељења и желим велике успехе у даљем школовању.
Данка Вујичић, наставница хемије
Наша млада саговорница слободно време користи да прочита добру књигу, воли да гледа филмове и серије, а оно што је увек опушта је музика, која и баш лош дан може да поправи. Лети, истиче, обожава да плива и то јој пружа фантастичан осећај.
-Преда мном је најдуже лето а вероватно и најбезбрижније у односу на све што предстоји. И овај чувени распуст између средње и факултета о коме сви причају и кога се студенти радо сећају. Планирам да га проведем на најбољи могући начин. Оно што знам је да ћу много дана проводити на градском базену. Наравно, ту је и време на Морави и у граду. Ићи ћу на наградно путовање вуковаца које нас очекује у августу, а планирам и да одем на море и напуним батерије за обавезе које ме чекају од јесени.
Својим вршњацима, али и млађима поручује да верују у себе и своје могућности, да не одустају од својих циљева, да се труде и буду упорни, али да је важно да издвоје време и за одмор и опуштање.
Да ли ће се вратити у Чачак после завршеног факултета Тамара не зна, јер не зна којим ће је путем живот водити, али би волела да се усавршава у иностранству, па можда тим знањем допринесе и свом граду и земљи.
-Заиста волим Чачак и знам да ће ми недостајати када одем одавде на факултет. Пружа ми осећај сигурности, ушушканости и топлине. Свиђа ми се што је шеталиште на Морави сређено, волим да сам тамо, нарочито током летњих вечери. Природа у околини Чачка је лепа јер су ту Овчар и Каблар, а наравно, оно због чека долазе и туристи из других крајева су манастири у Овчарско-кабларској клисури. Културни садржаји у последње време постају бољи, али и даље мислим да недостаје садржаја за младе људе. Волела бих да има још више концерата и фестивала, као и спортских манифестација, нарочито у летњем периоду и у време празника, што би оживело град.
Гордана Домановић
