СТЕФАН ПЕТРОВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ПРЕЉИНА“
БИТИ ДОБАР ЧОВЕК, ВАЖНИЈЕ ОД ДИПЛОМА И ПЕТИЦА
Када неко већ са 12 година зна коју средњу школу намерава да упише и то оствари, а са 15 који факултет жели да заврши и где би желео да ради, онда ништа изненађујуће није ни што је ђак генерације у својој школи. Када имаш циљ и трудиш се, снови се остварују.
Зове се Стефан Петровић и ђак је генерције у ОШ „Прељина“, школи у којој је стекао своја прва знања и коју је увек доживљавао као своју другу кућу, а у којој су, истиче, радили сви они наставници који су веровали у њега и били му ветар у леђа. Њихова подршка му је много значила, а посебно наставнице физике:
-Велику захвалност за моје интересовање за такмичења дугујем свом ментору, наставници физике Катарини Лишанчић, која ме је водила, веровала у мене и захваљујићи којој сам доживео своје прве веће успехе на такмичењима из физике. Поред физике, привлачила ме је и биологија, али и историја и енглески језик.
То што је ђак генерације за Стефана представља много више од самих петица које је добијао у школи и диплома са такмичења.
-Ову награду не доживљавам као знак да сам бољи од других, већ као велико признање и доказ да се сваки уложени труд, одрицање и рад на крају исплате. Награду доживљавам као наш заједнички успех, моје породице, наставника и другара. Она је за мене огроман понос, ветар у леђа, али и одговорност да и у будућности наставим да вредно учим, останем радознао и да оправдам ово поверење, трудећи се да испред свега будем и останем добар човек и добар друг. То су вредности којима тежим, јер мислим да је то важније од сваке дипломе и петице.
Слободно време, као и већина његових вршњака, воли да проводи уз рачунар, али воли да буде и у природи, посебно му се свиђа Овчарско-кабларска клисура, где уживам у свом хобију – пецању. А ту је и друга велика љубав – кошарка. То су, каже, две активности које га највише испуњавају.
Стефан када нешто „зацрта“, то и оствари, па се надамо да ће ако је до сада било тако, бити и убудуће.
-Коју школу ћу уписати после основне, знао сам већ у шестом разреду. Одувек сам желео да будем ђак чачанске Гимназије. У тој одлуци ме је подржала и породица, јер су неки од њих такође били ђаци те школе. Оно што бих волео да упишем након Гимназије је Електротехнички факултет. Техничке науке сам иначе заволео у седмом разреду, па се искрено надам да ћу у будућности бити електроинжењер и да ћу се запослити у некој великој фирми, као што је NVIDIA…
Гордана Домановић
Реч одељењског старешине
Стефан Петровић је
ученик који се издвајао својим радом, одговорношћу и односом према школским
обавезама. Одличан успех који је остваривао током школовања, као и запажени
резултати на такмичењима, сведоче о његовој посвећености, упорности и жељи за
знањем.
Оно што Стефана посебно издваја нису само његове оцене и успеси, већ и његове
људске особине. Реч је о изузетно васпитаном, културном и скромном младом
човеку, који својим понашањем, односом према другима и радним навикама представља
пример вршњацима. Увек је спреман да помогне, поштује своје наставнике и
другове и достојно представља своју школу.
Поносни смо што је Стефан ученик наше школе и уверени смо да ће и у наставку
школовања наставити да ниже успехе и остане пример младог човека каквог бисмо
пожелели сваком одељењу.
Сара Стојановић, професор математике и физике
