Kultura

BALKANSKI NEMIR U DUŠI

BOEMSKO VEČE ČAČANA ZAVIČAJACA U „AKORDU“

 

Književno veče „Balkanski nemir u duši“ inspirisano knjigom „Blisko kraju“ Ramiza Haxibegovića (1951, Bijelo Polje) u organizaciji Zavičajnog društva „Čačani“ priredila je bibliotekar savetnik Milica Baković. Shodno temi, predstavljanje knjige oplemenjene književnim tekstovima iz narodne i umetničke poezije održano je nedavno u kafani „Akord G6“ , a započeo ga je Mitketovim monologom “Žal za mladost“ iz „Koštane“ Bore Stankovića glumac Baćko Bukumirović. Istoimenu pesmu i niz drugih, otpevala je vokalni solista Darinka Vesović.  

-U vremenu izgubljenih i poremećenih vrednosti kada savremeni čovek ne poznaje i ne priznaje nikakva objektivna merila, ni prirodna, ni običajna, ni moralna, Ramiz Hadžibegović, diplomirani politikolog međunarodne politike, u knjizi eseja „Blisko kraju“, kao dragocenom prilogu kulturi sećanja, piše o pravim vrednostima koje nepromišljena većina uporno odlaže. Ovaj svojevrsni omaž duhovnoj i kulturnoj baštini je neiscrpna riznica izuzetnih tema koja otvaraju vrata budućnosti…  U ovoj knjizi pohranjene su vrednosti koje prožimaju čitav Balkan. Jedna od tih vrednosti je i tradicija, koja je oduvek bila izvor i utoka svakog novog vremena i njegovog duha kao neprolazne otmenosti i raskoši – drevno učenje o postojanju, čoveku, društvu, istoriji, religiji i životu. Tradicija se ne može naslediti – mora se steći velikim trudom. Tamo gde nema generacijaskog kontinuiteta, manje se vodi računa o poštovanju tradicije i njenog očuvanja. Tamo gde se običajnost prenosi s kolena na koleno i gde je naracija o tome naglašenija i češća, patrijarhalna tj. tradicionalna kultura živi bez većeg uticaja savremenog načina života. Nesporno, tradicija i savremenost su u stalnoj interakciji, u stanju stalnih promena, a akteri tih promena su ljudi. Nikada ne treba zaboraviti da svaka nova egzistencija počiva na nekom prethodnom životu – istakla je Milica Baković.

Svoju ideju poentira i sam Hadžibegović kada kaže: „Srećni ili tužni, gde god živeli, koju god slavu slavili, koliko god se selili, šta god radili i čime se bavili, u kojeg god boga verovali, kojim god jezikom govorili, sa koje god česme pili, mesto rođenja ima aromu i ukus početka i kraja. Sa dubokim tragom u tkanju duše, to je naš usud, sudbina i teret koji ni u snovima ne malaksava“.

U svojoj knjizi eseja „Blisko“ (Beograd, Čigoja štampa, 2016), Hadžibegović je progovorio o vrednostima koje su povezivale generacije na ovim prostorima i koje su im dale etičku vertikalu i posebnost među drugim narodima: merak, muštuluk, dert, amanet, dernek, ljubav, korzo, moba, sofra, brašnjenik, kolevka, ognjište,  testija odžak, zavičaj, kućni prag…

O „meraku“ kao fenomenu „čudesnog reklaksirajućeg karaktera, zasnovanog  na hedonističkom principu života, zbog čega se dosta razlikuje od evropskog shvatanja uživanja“ i zavičaju govirila je Milkica Pavlović, dok je Slobodan Nevoljica citirao Hadžibegovićevo razmatranje „derta“, kao  „erupcije najlepših i najvrednijih emocija, urbanoj varijanti pražnjenja emocija… neke vrste pozitivne katarze, izlaženja iz samog sebe, to je logika duše i srca, a ne svesti i razuma… Dert je privilegija zrelog doba. Postoji poetski, prozni, „dert“ koji gotovo da podrazumeva, ambijent kafane…“ Zato je na prostoru Balkana, kafana oduvek bila prestižna institucija, ali za ovaj fenomen valja odvojiti posebno veče. Milica Baković je analizirala i Disovu pesmu „Među svojima“ koju je recitovao Baćko Bukumirović, govorila je o ljubavi sestre prema bratu i poeziji, i završila rečima:

-Ako nas je Hadžibegovićeva knjiga „Blisko kraju“ vratila na početak, ako smo se na trenutak vratili u neko svoje zavičajno ognjište i ugledali zadimnjeni odžak čije očuvanje je amanet potomcima, ako smo se vratili na kućni prag i kolevku, ako smo osetili miris ćilima i jastuka kojim su nas pokrivale brižne majčine ruke, ako smo se setili svojih najmilijih okupljenih za skromnom sofrom punom smeha,.. onda ovaj geografski i  istorijski vremeplov suštinski objašnjava ideju vodilju Zavičajnog društva „Čačani“.

Zorica Lešović Stanojević

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор