РЕКОНСТРУКЦИЈА КАНАЛА ЗА НАВОДЊАВАЊЕ ОД ПАРМЕНЦА ДО ЉУБИЋ КЕЈА
О користи коју ће реконструкција канала од Парменца до Љубић кеја донети пољопривредницима и мештанима за „Чачански глас“ говорио је Милан Бојовић, помоћник градоначелника Чачка.
Како је подсећа Милан Бојовић, време је на каналу учинило своје, али и несавесни грађани који су неретко скидали бетонске плоче, вршили прикључење канализације у канал или у њега одлагали комунални отпад.
– Он деценијама није у функцији и нико се о њему није старао. Некада је њиме газдовала пољопривредна задруга уз ангажовање великог броја запослених. Канал је коришћен за наводњавање, али и за купање и пецање. Нажалост, то је давна прошлост. Ми смо неколико пута вршили чишћење овог канала од растиња – напомиње Бојовић и наглашава да су, уз помоћ председника савета месних заједница Пријевор и Трбушани, прибављене сагласности власника парцела, кроз чија ће имања бити грађен овај систем.
– Кроз ову активност смо се уверили колико је пројекат важан за грађане и пољопривредне произвођаче, којима дугујемо огромну захвалност. Уз много труда и стрпљења коначно је, после неколико деценија, дошло време да канал, уз помоћ Владе Републике Србије и ЈВП “Србијаводе”, део по део реконструишемо и обновимо његову основну намену – каже Бојовић.
Говорећи о важности реконтрукције канала, Бојовић наводи да ће се створити бољи услови за наводњавање пољопривредног земљишта (око 380 хектара), што ће значајно утицати на повећање приноса и квалитет пољопривредних производа са овог подручја, познатог по успешним повртарима и воћарима. И у зимском периоду овај систем моћи ће да буде од велике користи кроз модерне системе за орошавање воћа као превенције од мраза.
КОТРОЛИСАНА КОЛИЧИНА ВОДЕ – ЗАШТИТА ОД ПОПЛАВА
Велики значај обновљени канал имаће и за цео град, првенствено мештане Љубића који су у последњој деценији више пута имали огромне штете од поплава.
– Захват воде у Парменцу биће у потпуности контролисан, а самим тим и количина воде која ће долазити до Љубић кеја. То је довољан доказ да ће ови радови позитивно утицати и на најкритичнију тачку на градском подручју када је у питању ризик од поплава – тачку укрштања канала, потока Моравац, и то на самом уливу у Западну Мораву. Реконструкцији овог система претходила је изградња црпне станице фекалне канализације у МЗ Трбушани, чиме је решен проблем великог броја дивљих прикључака канализације у канал, узводно од Љубић кеја. На овај начин, али и кроз целокупну реализацију овог пројекта, извршиће се искључивање свих дивљих прикључака на канал, како фекалне канализације, тако и површинских вода. Сам улив канала у поток Моравац на Љубић кеју ће бити уређен уз уградњу нове уставе, тако да ће и са аспекта смањења ризика од поплава, реализација овог пројекта позитивно утицати на насеље Љубић кеј. Уз све ово, на локацији улива канала у Моравац планирали смо изградњу црпне станице за препумпавање воде из Моравца у Западну Мораву, чиме ће бојазан од поплава мештана Љубић кеја бити у потпуности решена – каже Бојовић.
Систем за наводњавање грађен је од 1959. до 1963. године и обухватао је око 3.000 хектара пољопривредног земљишта. Брана „Парменац“ изграђена је управо због система за наводњавање, јер се из ње захватала вода.
КО ЋЕ УПРАВЉАТИ КАНАЛОМ?
На питање шта ће се урадити да канал “потраје” и буде заштићен од пропадања, Милан Бојовић каже да ће се, по угледу на искустава из земље и региона, изабрати најбољи модел за управљање каналом.
– Или ће то бити јавно-приватно партнерство са пољопривредним задругама и пољопривредним произвођачима са овог подручја или ће се формирати јавно предузеће, које ће овим системом газдовати, што значи управљати и старати се о његовом коришћењу, одржавању и чувању – каже Бојовић.
КАНАЛ ОД ЉУБИЋА ДО КОЊЕВИЋА БИЦИКЛИСТИЧКО-ПЕШАЧКА СТАЗА?
Постоји план да се настави пројектовање система од Љубића ка Катрзи, и то у две фазе:
– Прва фаза је од Љубића до Коњевића, где би канал изгубио своју функцију за наводњавање, али би се искористио за постављање инфраструктурних водова и већим или читавим делом био затворен и искоришћен као пешачко-бициклистичка стаза. У наставку, од Коњевића, канал би требало да користи воду и из Чемернице, али и део воде из Западне Мораве. За пројектовање те деонице од Коњевића до Катрге неопходно је коначно усаглашавање свих пројекта везаних за изградњу Моравског коридора – каже Милан Бојовић.
В. Тртовић
