Društvo

„ЧОВЕК СЕ МЕРИ ПО ДОБРИМ ДЕЛИМА“

ВЛАДАН МИЛОСАВЉЕВИЋ, СТАРЕШИНА ХРАМА СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА

Храм Светог кнеза Лазара, иако један од најмлађих у Чачку, успео је за кратко време под свој свод да окупи многе, не само мештане Љубића. Долазе на Литургију и из других насеља, па и градова. Доводи их овамо, на историјско и за Србе свето брдо Љубић, лепота чачанске Лазарице, из чије порте поглед обгрли Чачак, Јелицу, Овчар и Каблар, као да су на длану. Али, долазе и због мудрих и благих речи свештеника, као и њихових добрих дела. Отац Србо Стојковић од маја је у пензији, а све оно што су заједно започели наставља Владан Милосављевић, старешина Храма, сада заједно са оцем Бојаном Сујићем. Али, како отац Владе истиче, све су постигли уз Божију и велику помоћ народа. Зато је приповедање о њему, као свештенику, неодвојиво од приче о доброти, заједници и, наравно, о хришћанству.

Отац Владе, како га зову сви парохијани, рукоположен је 1990. у цркви у Ужицу. Тешка времена… Кнински ђак није могао мирно да гледа страдања у Српској Крајини и заједно са другим свештеницима прикупљао је прилоге за колоне избеглих и осиромашених. Од златиборских плетиља узимао је вунене чарапе и носио борцима у ровове. У очима му и данас заискри суза, док се сећа многих које је тада срео.

Од 1996. био је у Катрзи и опет захваљујући људима које је окупио, урадио је много тога у том поморавском селу. Радили су, каже, не само да оснаже цркву, већ и да у свему другом буду јединствени – школи, месној заједници, па и фудбалском клубу. И тада, 1999. за време бомбардовања, ишао је у оближње Лађевце, а у парохијском дому у Катрзи били су смештени војници.

– Баш на 33. дан бомбардовања отишао сам са оцем Пером из Цветака на Косово и Метохију. На ратиштима сам тада имао 70 момака из своје парохије. Однели смо им храну, писма сестара, мајки, супруга… Када су нас видели у Пећи, многима су кренуле сузе… – једна је од слика које никада неће заборавити. Не крије осећања док прича о једном борцу који га је молио да са њима пође натраг, у своје село, само да пољуби тек рођену ћерку. Отац Владан је био гарант код старешине да ће се вратити…

Иако је из тог села отишао још пре 15 година, многи из Катрге дођу у љубићку цркву, у којој је од 2013. Храм је освештан исте године, а мало касније завршено је и фрескописање. Ипак, много посла је требало још урадити, довести у што већем броју народ у Божију кућу, наћи оне који могу и вољни су да помогну… Свештеници су свуда стизали, а чланови Црквеног одбора су им у томе пружали велику подршку.

Градњу парохијског дома почели су 2015. Све послове завршили су за три, уместо за планираних десет година. Прилоге су дали, поред Града, и бројни Чачани, људи из целе Србије, па и других земаља.

– Један човек из Аустралије, родом из Бихаћа, био је у Чачку код пријатеља. Дошао је на Свету Литургију у нашу цркву и понудио одмах велику помоћ – само је један од примера које наводи старешина, поносан на све који су помогли изградњу парохијског дома.

Верује у снагу поштења, искрености, доброте, које памти и као завете своје мајке Стане. Многи се за помоћ обраћају Црквеној општини Љубић, родитељи болесне деце, поплављени из чачанских насеља, па и Бајине Баште, одакле је отац Владе родом… Никад никога нису одбили. У цркви је икона за прилоге за децу без родитеља, а таквих је, прича он, много и у самом Љубићу.

Обећао је да ће отворити широм врата новог парохијског дома, како каже, за све душе, гладне и жедне. Одавно једна вест није изазвала толико пажње и позитивних одјека у Чачку и Србији.

– Црква је добра мајка и воли свако дете, као што родитељи воле своју децу, без обзира што нису сва иста. Отворићемо врата за сваког путника и намерника, не питајући ко је, ни шта је. Па, ако дође неки који није православне вере, а затражи, добиће комад хлеба у овој кући. Али само да има добре намере. Човек се мери по добрим делима, а онај који чини добро, сигурно има Бога у души својој. Моја мисија као свештеника и човека је да пружим руку свакоме, као што нас учи јеванђеље – поручује старешина Храма.

Верује да ће, уз благослов Епископа жичког господина Јустина, ускоро у парохијском дому почети да ради народна кухиња. За почетак ће то бити недељом и на „црвено слово“, да макар на велике празнике људи не буду гладни. Овде ће моћи да добију и топлу реч. Има, можда и оних, који од срамоте неће моћи да дођу. Али отац Владе каже да ће направити Хришћанску заједницу, па ће носити помоћ од куће до куће. Да људи не буду сами, а таквих је све више.

– Ми смо народ многих светих Божијих угодника. Зато, морамо да се подигнемо, да нам глава не буде у песку. Важно је да нам срце буде отверено, да загрлимо једни друге и праштамо, јер то Бог од нас тражи. Храм Светог кнеза Лазара, посвећен је и свим српским мученицима и новомученицима. И онима који су изгинули на брду Љубић. Хоћемо да ово буде дом вере, наде и љубави сваког човека. И да тако остане и кад ми одемо. То је мисија сваког свештеника – завет је оца Влада, који жели да Црквена општина Љубић по томе буде пример и свима другима.

В. Тртовић

У ПЛАНУ ЗВОНИК И АМФИТЕАТАР

Отац Владан Милосављевић указује да у Чачку постоје многе секте.

– Али, не треба да се љутимо на њих, већ да се боримо за сваког младог човека, за сваку душу. Свештеник мора да осећа своју парохију као своју породицу, да у сваки дом улази са радошћу, да би га тако и примили – каже он.

Још је пуно планова… Први су звоник и амфитеатар поред цркве. Идеја старешине Владана је да се ту организују предавања, концерти, спортски догађаји, да се окупи што више талентованих, младих људи…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.