У ЧАЧКУ ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЕТНОЛОГА
Недавно, 7. марта, у сали Стартап центра НТП–а одржана је Конференција етнолога, на тему “Етнологија на раскршћу – да ли је појам етно наслеђе или фраза”? Конференцију су организовали Музејско друштво Србије, Етнолошке секције и Народни музеј Чачак, у оквиру пројекта “Чачак престоница културе Србије 2023”. Учесници конференције посетили су и Етнолошки музеј у Хаџића кући, поред наших осталих знаменитости културе.
ЕТНОЛОГИЈА НА РАСКРШЋУ
Добродошлицу у име колектива Народног музеја, чувара богате ризнице материјалне културе која аутентично сведочи о војној, политичкој, економској, културној и просветној историји Чачка, пожелела је директорка Делфина Рајић:
– Поздрављам вас у духу мисије од националног значаја, поверене свим музејима Србије – да светлост минулих епоха изнесу из дубине векова и пренесу их будућим генерацијама, као драгоцену оставштину за будућност. Народни музеј је комплексна установа која се брине о културном наслеђу Чачка и његове околине, укључујући и простор Драгачева и Ивањице…
Стицајем историјских околности, град Чачак – средњовековни Градац на Западној Морави, током непрекинутих осам векова трајања био је поприште значајних историјских догађаја који су мењали лице Србије, па и читаве југоисточне Европе, нагласила је директорка Рајић и додала:
– У вртлогу ових бурних збивања чачански крај, као и читава Србија, изнедрили су многе знамените личности, симболе слободољубивог духа нација, као неодвојиви део европске и светске културне баштине. Стога је место где се сада налазимо, надомак Страцимирове задужбине – величанствене Богородичине цркве, сликовитог конака господара Јована Обреновића, импозантног гимназијског здања, споменика Владиславу Петковићу Дису и Надежди Петровић, зграде Окружног суда и начелства, Хаџића куће, значајно за сусрет поводом одржавања стручног скупа “Етнологија на раскршћу”.
ИНТЕРЕСАНТНЕ И АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ
На конференцији је учествовало око 30 етнолога, а интересантне и актуелне теме излагало је десетак еминентних стручњака из Етнографског музеја у Београду, Музеја Војводине, Музеја града Новог Сада, Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју, Завода за проучавање културног развитка, Музеја на отвореном “Старо село” Сирогојно и Музеја банатског села у Темишвару, навела је за наш лист Ивана Ћирјаковић, етнолог, музејски саветник Народног музеја Чачак.
– На Конференцији етнолога смо желели да разговарамо о овој значајној теми у вези редефинисања самог појма етно, шта јесте етно, а шта није, како људи користе овај појам и злоупотребљавају га, а заправо не знају тачно шта је наш прави идентитет. На овом скупу ћемо дефинисати оквире шта треба да буде етно и управо због тога је добро што учествују колеге из различитих институција – истакла је Ивана Ћирјаковић.
ПРИВАТНЕ КОЛЕКЦИЈЕ И ПОВРАТАК ДЕДОВИНИ
Етнолог Народног музеја Чачак Снежана Шапоњић Ашанин, напомиње да је сада у моди етно и да поједини људи имају приватне колекције, па и приватне музеје, како их они називају.
– То је добра пракса, важно је да се ти предмети сачувају због националног културног идентитета. Добро је што све у вези са њиховим прецима желе да сачувају за своја поколења. Наравно, чувају се предмети из породице, али се чувају и из околине. Постоје ентузијасти који велики део свог времена и свог живота посвете управо чувању старина, а да то нигде не излажу. Једноставно, чувају у приватним колекцијама и кућама. То је с једне стране добро, а са друге није, јер људи сматрају да могу да реновирају те предмете, да их конзервирају на свој начин, али тако могу да их упропасте и униште. Важно је да се увек консултују са стручњацима како би сачували те предмете…
Наша саговорница напомиње да је тренутно у моди и повратак на село, да се људи враћају на своју дедовину.
“ЕТНОМАНИЈА” И ИНТЕРНЕТ
Као учесница конференције, излагала је и Снежана Томић, етнолог, музејски саветник Музеја на отвореном “Старо село” Сирогојно, на тему “Злоупотреба појма етно”.
– С обзиром на то да се појам етно масовно користи, посебно од 80-их и 90-их година и да поједини истраживачи то називају “етноманијом”, изабрала сам ову тему. Можемо рећи да се појам веома много користи. Моји истраживачки узорци за ову прилику били су појмови који се појављују на интернету. Погледала сам шта се све може пронаћи на интернету и потом анализирала појам и садржај, шта је заправо иза тог појма. Види се да се инструментализацијом тог појма, његов основни смисао губи. Наравно, све у циљу комерцијализације – изјавила је за наш лист Снежана Томић.
СА ПОНОСОМ ЗАУВЕК УПИСАНИ КАО ПРВА “НАЦИОНАЛНА ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ”
Добродошлицу је пожелео и Мирослав Петковић, помоћник градоначелника, изразивши посебно задовољство што су међу учесницима конференције и представници две претходне “Европске престонице културе”.
– У оквиру наше “Чачанске родне” и прве “Националне престонице културе” реализовали смо више од 300 догађаја, са око 300.000 посетилаца, а то значи као да смо грађане Новог Сада преселили у Чачак да испрате све ово што су дивни људи из наших установа културе приредили у претходном периоду. После стручног скупа, имаћете прилику да видите шта смо урадили, не само у 2023, него и свих претходних година, од археолошких истраживања, Римских терми, до будућег шеталишта, односно, пешачке зоне, централне градске Улице жупана Страцимира и будућег Трга “Надежда Петровић”… Имамо чиме да се похвалимо, немојте схватити да смо претенциозни, али ови дивни људи уложили су огроман напор да Чачак овако изгледа, да са поносом будемо заувек уписани као прва “Национална престоница културе” – рекао је, поред осталог, Мирослав Петковић.
Помоћник градоначелника је подсетио да ће 21. марта, “Воз културе” од Чачка до Ужица, предати “Националну престоницу” нашим комшијама и пожелети им све најбоље.
Н. Р.
Више о Конференцији етнолога можете читати у данашњем броју “Чачанског гласа”
МАЈКА И КЋЕРКА ИСКОНСКОГ ГЛАСА
– Песма “Ој Мораво, мутна реко”, записана је у селима чачанског краја. На певачком репертоару Националног ансамбла “Коло” је већ неколико деценија. Песму је прво изводила Љиљана Тубић Кузмановић, која је потекла из чачанског краја и која је дуго била солиста и уметнички руководилац Националног ансамбла. Заправо, она је и донела ову песму у “Коло”. Од ње сам је и ја научила – рекла је Јулијана Протић, која је својим исконским гласом и наступом, као сарадник Народног музеја, заједно са кћерком увеличала Конференцију етнолога.
Њена тринаестогодишња кћерка, такође дивног гласа, Милица Радовановић, ученица је ОШ “Вук Караџић” и Музичке школе “Др Војислав Вучковић”. Милица свира клавир и недавно је освојила прву награду на Републичком такмичењу у Београду. Иначе, више пута је награђивана првим наградама и из теорије музике.
