ОТПОЧЕЛЕ „ЛЕТЊЕ ДУХОВНЕ ВЕЧЕРИ”
Трибина о помами за такозваним људским правима узрокована најављеним септембарским скупом ЛГБТ популације у престоници, потреба је да се у оквиру „Летњих духовних вечери” отвори питање о разликовању пола, правима и наметању одређених вредности међу српске породице. Прво у низу вече је одржано 27. августа, у Атријуму Дома културе, а тема је била „Децу вам не дамо – одбрана породичних вредности у Србији и свету“. Присутнима је тему разрадила својом речју предавач Марија Стајић, координатор Коалиције за природну породицу. Програм је водио Слободан Николић, професор српског језика и књижевности.
Уводну реч је имао проф. Николић, те је окупљене симболично усмерио ка кључу вечери – питању права при осврту на човечанску природу: „Намерно сам рекао такозваним зато што се сада дословно све поима као људско право које би требало остварити. Једна од њих тиче се темељних одредница човечанске природе, у питању је наш однос према сопственом полу. Традиционална наука и традиционална религија су јасни са појмовима мушког и женског, све оно што је преко тога, чини ми се, да није ни од једног од ова два извора. Прича је усмерена у овом правцу да свако од нас добије што већи број не само података већ и мишљења, да видите у основама са чим се све суочавамо, да није све само пука реч, односно пуко слово на папиру, да иза свега стоји једна врло озбиљна човекопогубна идеја, а да не идемо даље мимо човека јер то су већ неке друге воде.
Чачанка Марија Стајић већ дуги низ година се бави поменутом темом, члан је Културно-српског научног центра из Београда који окупља еминентне стручњаке у вези са свим делатностима људског живота, дакле, и економе, и антропологе, и политичаре, и културне посланике, она је једна од њих, уједно је и координатор Коалиције за природну породицу, ауторка је више текстова, односно чланака који се баве поменутом темом, по званичном позиву је професор енглеског језика, а бави се чак и преводилаштвом, има преко педесет објављених превода из свих области књижевности и свега што је потребно за превод.
Обраћајући се присутнима, предавач се надовезала на питање права узимајући у обзир време у којем живимо: „Ми сада живимо, благо речено у занимљивим временима, с једне стране доступне су нам многе погодности и удобности, а са друге стране, изгледа да су нам ускраћена нека од основних људских права и слобода иако управо живимо у времену кад се сви боре за нека права и слободе. ”
Марија Стајић је давала савете окупљенима, продубљујући свест о отварању истих тачака које су могуће и у нашој држави. Констатације кроз дијалог са публиком успостављала је наводећи обиље примера које светска популација више од деценију доживљава с једне стране као казну или прогон (они који не заговарају хомосексуалност као чин, одабир индивидуе која треба да формира породицу), а са друге стране као вид пропаганде таквих вредности од стране поборника идеја хомосексуалности (те се сходно томе мења пол, а кораком даље одлази и до чина промене закона о родном идентитету и сл).
Чачани су спознали кључне тачке трибине које су се тицале проблематике која је условљена порастом броја трансродних особа. Наиме, у последњих 10 година повећао се број трансродних особа 33 пута. Родне клинике омогућују особама које се осећају да припадају другом полу да чак од 3 до 25 година изврше промене, како психолошке, тако и физичке, физиолошке и свеукупне природе човека који би променио пол. На примеру анорексије, објашњена је перспектива из које анорексична особа врши самопосматрање, те је уз саветовања стручних лица излечење и могуће. Међутим, постављено је и питање ко данашњој српској деци говори, на који начин су породице заштићене од званичних или незваничних уредби које могу нарушити склад традиционалне српске породице?
Стајић се позвала на Закон о родном идентитету, те се на основу овог закона продубила тематика која се плете око питања породица истополних родитеља, попуњавања упитника, здравствених картона и сличне документације приликом изјашњавања пола. Отварањем могућности да се особа декларише да је другог пола само чином тврдње, пружа се могућност да се, на пример, у женске просторије улази лагодно и за све оне који се изјашњавају да су женског пола,а физиономијом су мушкарци, што, можда, узрокује могућност и насилничког понашања и сл.
Решења које је гост изнела тичу се управо едукације младих, правилне спознаје појма родног идентитета, откривање појмова трансфобије, али и родно сензитивног језика итд. Читајући исповести трансродних особа које су се временом уз здравствене проблеме покајале због одлуке о промени пола, Марија Стајић је указала не само на кључна питања о ЛГБТ популацији, већ и катаклизми вредности које су се поштовале од искона. Поштујући одлуку и опредељење сваке индивидуе, доводи се само у питање потреба да се наведено јавно истиче, интегрише о закон, као и да бива намерни уплив у уџбенике основаца.
Како је месец јун, заправо, месец ЛГБТ популације, може се увидети и својеврсно свесно наметање одређених детаља, симбола, боја исте у оквиру институција, компанија, фирми и сл. Гошћа, предавач трибине навела је неколико примера који се тичу актуелног питања преферираних заменица сходно изјашњењу о полу, као и лекција које су део наставног програма и које као такве имају удела у промовисању поменутих вредности.
Многобројним разноликим примерима о трансродним особама, предавач је указала на потребу да се свако, ма које струке био, упути на прави пут просвећења, промишљања о потреби да се поштују, али да се не истичу јавно истополна опредељења. Просветити децу, очувати их и сачувати од могућих надолазећих опасности значи сачувати здраву српску породицу, поштовати веру и традицију. Потреба да се прича је у основи разрешења сваког проблема у корену, синоним је за превенцију свега што родитељ изговара реченицом „Децу вам не дамо!”
Проблеми који су уочени као надолазећим одавно међу српском породицом, која је на удару како би се народ однародио, могу се спречити залагањем превасходно родитеља да се деца усмеравају ка вредностима ваљане цивилизације. Поменуто јесте подобан борац јер је још из првих цивилизација било примера исте проблематике, а очитава се и кроз изванредно Андрићево запажање у есеју „Разговор са Гојом”: „ Све ће изгледати бајно, али ће бити лажно… ”
Милица Матовић
