INTERVJU: GORAN MARKOVIĆ, VLASNIK I GLAVNI UREDNIK
Ove godine Izdavačka kuća „Pčelica“ obeležiće 20 godina postojanja i rada. Oni su vredni, kažu da zuje, ali pre će biti da medonose. Iz njihove košnice izlaze najlepše dizajnirane radne sveske, slikovnice, bojake, crtanke, školska lektira koja obuhvata klasičnu i savremenu literaturu za decu, enciklopedije, razni priručnici… U svetu knjige prepoznatljivi su po modernom dizajnu, autorima, naslovima, ali i kao Čačani. Vlasnik i glavni urednik ovog uspešnog preduzeća je Goran Marković. Na početku svoje profesionalne karijere kao prosvetni radnik uočio je nedostatke u dodatnoj literaturi za najmlađe školarce. Tako su nastale čuvene radne sveske iz kojih se izrojila čitava košnica… O počecima, bilansima, poslovnim principima, teškoćama i željama, razgovaramo sa Goranom Markovićem povodom jubileja.
Dve decenije nije mali staž u izdavačkoj delatnosti Srbije. Kada se osvrnete, možete li reći da ste zadovoljni postignutim?
-S obzirom na sve okolnosti u kojima živimo već nekoliko decenija, smatram da smo kao izdavač literature za decu pružili mnogo u toj oblasti kulturne delatnosti. Uvek može više, ali ponekad je potrebno podvući crtu i biti zadovoljan postignutim, posebno u godini jubileja.
Kada sumirate rezultate, napravite bilanse, statistiku koja govori da ste za 20 godina objavili 900 naslova, brojna izdanja, velike tiraže, smatrate li da je negde moglo više, bolje, da niste uradili sve što ste želeli?
-Nedostaje nam u timu više kvalitetnih savremenih pisaca za decu i još uvek tragamo za takvima. Takođe, još uvek razmišljam da počnemo da se bavimo i udžbeničkom literaturom, jer su naši dodatni radni materijali odlično prihvaćeni u praksi i to je već u startu pola završenog posla. Sada je trenutno situacija veoma konfuzna u toj oblasti izdavaštva i zato čekamo bolje vreme.
Koliko je teško biti izdavač u manjem gradu, izvan velikih centara, kada je bilo najteže, da li ste se i u nekom trenutku pokolebali?
-Prilično je teško, a to pokazuje i statistika, jer je blizu 80 odsto izdavača iz Beograda. Izdavaštvo u unutrašnjosti se gasi, a to nije dobro. Brojne su prepreke, koje bih mogao da objašnjavam veoma dugo i argumentovano, ali tu smo gde smo, sami biramo svoj put. Nikad nisam želeo da odustanem i to ne planiram sve dok imam motivaciju za rad. Važno je da je „Pčelica“ dokazala da se može kvalitetno raditi i izvan prestonice, samo što je naš put prepun krivina.
Počeli ste kao prosvetni radnik, učitelj, i kao čovek iz prakse prepoznali nedostatke u ponudi edukativnih sredstava za najmlađe. Krenuli ste sa koleginicom u izdavaštvo sa radnim sveskama. Šta je bilo ključno u njima, šta ste kroz sadžaje ponudili đacima, a bitno im je olakšavalo obrazovanje?
-Učiteljica Maja Koraksić i ja, kao ljudi koji su godinama bili u centru nastavnog procesa, ponudili smo im spoj naših metodičnih znanja i iskustvo iz prakse, ali svakako i naš talenat, kreativnost i ideje, zbog čega su i deca i učitelji prihvatili takve naše radne materijale.
Ono po čemu Vas prepoznaju i traže kao izdavača su i knjige za bebe. Kakva iskustva imate sa roditeljima najmlađih?
-To je sve brojnija čitalačka grupa. Roditelji mnogo ulažu u rani razvoj svoje dece i veoma su zadovoljni našim taktilnim i zvučnim knjigama. Prvi susret sa knjigom je veoma važan, čak i u formi igračke, tako da sada posebno razvijamo taj deo izdavačkog programa za najmlađe.
Insistirate na životnim i profesionalnim vrednostima koje donose uspeh i čuvaju ugled i trajanje u poslu. Koje su to vrednosti?
-Bitno je ostaviti nešto iza sebe što će trajati i koristiti drugima, uticati na dalji razvoj društva. Smatram da su rad i stvaralaštvo veoma bitni, ali i korektnost i profesionalizam u poslu, čestit odnos prema ljudima, briga o prirodi, ljubav i posvećenost svojoj zajednici, od porodice, škole, do otadžbine u kojoj živimo.
Koliko je Vaše detinjstvo uticalo na Vaše potonje izbore, izjavili ste da ste sačuvali dete u sebi, čitate li, inače, knjige koje objavljujete, ne samo kao vlasnik i glavni urednik izdavačke delatnosti?
-Moja generacija je imala detinjstvo ispunjeno igrom i čitanjem knjiga, bio sam veoma maštovito dete i sada imam mogućnosti da taj deo ličnosti ispoljim kroz stvaralaštvo za decu. Neke knjige pročitam, ali i sam pišem, tako da nemam uvek dovoljno vremena, pa ponekad užu selekciju prepuštam i mojim urednicama, koje već dobro znaju moje kriterijume za odabir knjiga. Kada su i u najmanjoj dilemi, konsultujemo se i timski radimo.
„Pčelicaʺ je nosilac značajnih nagrada, učesnik eminentnih međunarodnih sajmova, pomenite uspehe kojima se ponosite.
-Bilo je mnogo priznanja, od nagrada sa domaćih i regionalnih sajmova za najbolju dečju knjigu, nagrade Zmajevih dečjih igara za doprinos razvoju književnosti za decu, do nekoliko važnih priznanja iz Moskve, Minhena, Minska i dr. Posebno smo ponosni što su naše knjige do sada prevedene na dvadeset svetskih jezika i čitaju ih deca iz Kine, Rusije, Turske, Mongolije, Vijetnama, Islanda, Italije, Poljske, Češke, Mađarske, Bugarske i mnogih drugih država. Meni su, intimno, najvrednija priznanja od raznih društvenih organizacija za naš humanitarni rad.
Kako ste funkcionisali tokom ove kovid-godine, izolacije, imali ste afirmativnu podršku i od Fondacije Novaka Đokovića, u čemu se ona sastojala?
-Fondacija Đoković je naš dugogodišnji saradnik i ovo je vid marketinške podrške putem njihovog sajta i društvenih mreža, što svakako veoma cenimo. Ovo je veoma teško vreme za kulturu i pandemija je prilično razorila izdavaštvo u Srbiji, a i šire. Ljudima je prioritet preživljavanje, ali žalosno je da ni sada ne manjkaju rijaliti programi i jeftina zabava. Svako društvo se bez kulture i obrazovanja ne može razvijati i zato je važno ulagati u te delatnosti, jer će se to svima višestruko vratiti na dobro. Nama nije bilo lako poslednjih par meseci, ali i nismo od savitljivog materijala, naprotiv, borci smo. „Pčelica“ će trajati sve dok smo živi i zdravi i dok je deci potrebna knjiga.
Vaši autori polako ulaze u školsku lektiru, recite nešto o budućim planovima?
-Već imamo povratne informacije iz knjižara i škola da je „Pčelica“ uradila ubedljivo najbolje komplete lektire za mlađe razrede osnovne škole. Uprkos tome, smatram da su izostavljena neka značajna imena poput Dobrice Erića, Slobodana Stanišića i dr. Nadamo se da ćemo daljim objavljivanjem kvalitetnih dela savremenih autora imati još više prostora u domaćoj lektiri prilikom nekih budućih izmena programa.
Kako ćete obeležiti jubilej?
-Nažalost, planovi se menjaju iz dana u dan i definitino je da ćemo se više usmeriti na virtuelno obeležavanje jubileja u vidu naših aktivnosti na internetu i u medijima. Voleo bih da organizujemo druženje za sve naše saradnike i prijatelje „Pčelice“, ali je to još uvek upitno zbog pandemije. Neka smo živi, zdravi i da zujimo još više, a biće prilika za slavlje.
Zorica Lešović Stanojević
Fotografije: Goran Marković
KAPITALNA IZDANjA…
Prepoznatljivi ste po dizajnu, temama, šta izdavajate kao kapitalno u dosadašnjem izdavaštvu, koju ediciju, koji naslov…?
-Ako izuzmemo školski program, svakako bih pomenuo meni dragu ediciju „Knjige našeg detinjstva“ kojom smo, u kvalitetnoj formi, ponovo vratili stare dobre klasike za decu na tržište knjiga. Veliki uspeh doživela je i edicija knjiga Slobodana Stanišića „Deca čitaju srpsku istoriju“, ali i naše kvalitetne problemske slikovnice serijala „Priče iz šume“, autorke Nikolete Novak i ilustratora Alekse Jovanovića.
DO USPEHA SA TIMOM KVALITETNIH LjUDI I SARADNIKA
„Pčelicuʺ, što uvek ističete, čini kvalitetan tim kreativnih ljudi, autora, dizajnera… Bez dobrih ljudi, nema ni uspešnog posla, prilika je da nešto i o njima kažete.
-Bitno je vremenom odabrati kvalitetne saradnike, pre svih autore, ilustratore i dizajnere. Neki od njih su sada dugogodišnji saradnici i prijatelji „Pčelice“. Važno je da pored talenta imaju i kvalitetne ljudske osobine i nekako se uvek pokaže da je i to veoma bitno za saradnju. Posebno bih istakao i naše distributere koji dve decenije uspešno plasiraju naša izdanja u zemlji i okruženju. Ipak, sve počinje i završava se u košnici. Bez kvalitetnih i sposobnih radnika ne bismo mogli da ostvarimo takve domete. Često kažem da mene nije lako pratiti, jer postavljam visoke ciljeve i prema sebi i prema drugima. Svima, koji su deo ovog roja pčelica, veoma sam zahvalan na lojalnosti firmi i posvećenosti poslu. Mi smo već odavno postali druga porodica jedni drugima.
