У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА ЗБИРКА ПРИЧА МЛАДОГ ЗАВИЧАЈНОГ АУТОРА ЈОВАНА КОВАЧЕВИЋА
У дворишту Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, прошлог четвртка, 9. јула, пред бројном публиком је представљена збирка прича „Ексери начети рђом”, младог завичајног аутора Јована Ковачевића. О причама за које Стефан Тићми у својој рецензији истиче да „ударају испод ребара и треба их држати испод јастука – за добро јутро и за пред лаку ноћ”, осим аутора, говорили су и књижевна критичарка др Исидора Ђоловић и професор српског језика и књижевности Слободан Николић.
НАЈВЕЋЕ ЖИВОТНЕ ПРИЧЕ ОТКРИВАЈУ СЕ У МАЛИМ ТРЕНУЦИМА
Представљајући збирку прича „Ексери начети рђом” Јована Ковачевића, објављену ове године у издању београдске Издавачке куће „Rende Books”, библиотекарка Марија Радуловић, која је водила програм, нагласила је да је свако ново књижевно дело нови поглед на свет и додала:
– А ова књига нас не осваја великим догађајима и спектакуларним заплетима, већ оним што је много теже ухватити, тренуцима који личе на нашу свакодневицу, на прећутане разговоре, на дилеме, успомене, сусрете… Она говори о човеку онда када остане насамо са собом и својим изборима, страховима и надама. Управо у тим малим, готово неприметним тренуцима откривају се највеће животне приче…
СВЕЖ ГЛАС СА МНОГО ПОТЕНЦИЈАЛА
Књижевна критичарка др Исидора Ђоловић сматра да је ова збирка право освежење и веома интересантна будући да се од некога ко долази из света музике, обично очекује да дебитантска књига буде књига поезије.
– Бирање приповедака, односно, кратких прозних форми, много је неуобичајено у данашњем времену када се, и комерцијално и читалачки, више исплате романи. Поред тога, приповетка је веома захтевна форма. Она је велики тест за сваког писца, јер захтева да се у ограничен формат спакује нека прича, нека судбина, неки ликови. Приповетка представља добар тест да се покаже нечији таленат и нечије мајсторство, а код Јована је то присутно. Такође, његов израз је веома зрео, јер излази из калупа савремених младих писаца који, углавном, иду ка аутофикцији, ка струји која је тренутно модерна. Он показује добру везу са традицијом, као и постмодернистичку склоност ка експерименту, тако да су ове приче изузетно занимљиве, различите су и по дужини, и по тематици, и по бирању приповедних гласова… Књига се чита веома брзо, врло је динамична и разуђена. Јован је свеж глас који има много потенцијала и заиста верујем да је ово само почетак његове успешне књижевне каријере, као што обећава и његова музичка каријера. Мислим да можемо да се похвалимо једним завичајним писцем који припада млађој генерацији и који ће, надам се, кренути стопама већ афирмисаних књижевника, као што су Владан Матијевић, Саво Стијеповић и други – рекла је за наш лист Исидора Ђоловић.
ДЕФИНИСАЊЕ МЕЂУЉУДСКИХ ОДНОСА
У осврту на књигу младог чачанског аутора, професор Гимназије Слободан Николић, који је својевремено предавао српски језик и књижевност и Јовану Ковачевићу и Исидори Ђоловић, нашалио се да их је обоје „покварио”.
– Књига младог чачанског аутора Јована Ковачевића завређује сигурно, не само читалачку, него и малу истраживачку пажњу. Јован стоји на позицији која покушава да помери традиционални код у књижевности, што бисмо могли назвати постмодернистичким синдромом. Ковачевић користи неку врсту старинског анегдотског реализма. Причицу коју чујете негде у ходу, касније стилизујете и добијете једну врсну малену приповедну прозу. Чини ми се да је то на трагу оних приповедних некадашњих цртица које обилују у нашем реализму – нагласио је Слободан Николић за „Глас“.
Професор је, такође, истакао да су теме врло широке, али да се, углавном, своде на неку врсту дефиниција.
– То је дефинисање наших међуљудских односа. Чини ми се да наслов, „Ексери начети рђом“, крије управо оно што Јован хоће да покаже, а то је да су наши односи, односно ти ексери, спојнице које повезују, махом, дрвну грађу, полако пичели да труле. Бојим се да су поодавно иструлили, а свака од тих кратких и једна дужа проза може да нас мало продрма из свакодневице, каква год да је, а знамо да је поприлично сурова и груба. Читајући Јованову прозу можемо на трен да се удаљимо, да посматрамо, не бисмо ли покушали да, можда, пронађемо лек за исцељење – рекао је професор Николић, пожелевши аутору да не посустане у даљем стваралаштву.
Јован Ковачевић је рођен 1998. године у Чачку, где је завршио основну школу, Гимназију и нижу Музичку школу. Дипломирао је на Грађевинском факултету Универзитета у Београду. Његове приче објављиване су у зборницима и књижевним часописима, а поред књижевности, важан део његовог стваралаштва је и музика. Гитариста је бенда „Мидлсекс“, подсетила је библиотекарка Марија Радуловић.
У музичком делу програма наступили су Никола Радовић и Лазар Глишић.
Н. Р.
ПРОФЕСОР НИКОЛИЋ И КЊИЖЕВНИК ХАЛИЛОВИЋ „ОТВОРИЛИ ВИДИКЕ“
Говорећи о настанку збирке и симболици наслова „Ексери начети рђом”, Јован Ковачевић је нагласио да су приче тематски разнолике, али да је њихов распоред пажљиво осмислио. Како каже, приче су хетерогене, а сложио их је математички (од најкраће до најдуже), јер из те области долази.
– Садржај је хетероген, али у суштини све приче се базирају на судбинама неких малих људи, што мене генерално у књижевности највише занима, и када пишем, наравно. Зато ми је био потребан и неки мотив који их повезује, а то је мотив рђе. Ексер се, барем за мене, појављује у две врло важне приче и отуда он егзистира у наслову. Такође, можда помало претенциозно са моје стране, оне су баш и постављене као ексери – рекао је Ковачевић, напомињући да и корица коју је дизајнирао Мартин Јованић, на симболичан начин приказује атмосферу ове књиге.
Прва прекретница за писање је била у средњој школи, а под утицајем његовог тадашњег професора Слободана Николића који је Јовану, како каже, „отворио видике“. Озбиљније се заинтересовао за писање када је почео активно да чита Енеса Халиловића. Говорећи о књижевним узорима, посебно је истакао савремене ауторе од којих је добио и подршку, од Халиловића, Сава Стијеповића, Стефана Тићмија и других.
