ПРАВИ ПУТ ДО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ О РАДУ
Од јануара 2019. године почела је примена Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, као што су послови пољопривреде, шумарства и рибарства. Циљ доношења и примене овог закона је да се послодавцима олакша ангажовање радника на сезонским пословима, а сезонским радницима да се омогући остваривање права која из ове врсте ангажовања произилазе.
Сезонске раднике може запослити: физичко лице, односно, носилац или члан породичног пољопривредног газдинства који се бави пољопривредном производњом, без обзира на то да ли је уписан у Регистар пољопривредних газдинстава, као и предузетник или правно лице које обавља делатност у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства и под условом да је регистровано у Агенцији за привредне регистре (АПР).
Како је дефинисано новом законском регулативом, сезонски послови су они који се обављају само у одређено време током године. Сезонски радник је лице које послодавац ангажује за обављање сезонских послова уз новчану накнаду.
Како објашњава директорка ПССС Чачак Слађана Петрић, иначе саветодавац за агроекономију, када је послодавац физичко лице – носилац или члан породичног пољопривредног газдинства који се бави пољопривредном производњом, он може без накнаде да ангажује комшије, пријатеље или рођаке да му помогну, при чему се овакав ангажман не сматра сезонским радом у смислу овог закона.
-Ангажовање на сезонским пословима се сматра радом ван радног односа, тако да запослени може бити ангажован на сезонским пословима под прописаним условима, у складу са Законом о раду.
Пријава и одјава сезонских радника, односно њихов унос у месечну евиденцију за сваког послодавца, врши се путем портала www. sezonskiradnici.gov.rs. Подаци о раднику са портала се аутоматски прослеђују у Централни регистар за обавезно социјално осигурање (ЦРОСО), на дневном нивоу. Од тренутка када почне да ради, односно, када буде пријављен преко портала, сезонски радник остварује право на накнаду за рад, затим, на пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање за случај повреде на раду и професионалне болести, безбедност и здравље на раду, дневни одмор у трајању од најмање 30 минута, док његово радно време не сме бити дуже од 12 часова дневно – наводи дипл. инжењер Слађана Петрић.
Пријаву радника је могуће радити на дневном нивоу, али је такође могуће пријавити их и на дужи временски период: на седам дана, односно, највише на три месеца (када је потребно радника пријавити поново уколико остаје да ради). Радник не може бити ангажован више од 120 дана у календарској години на сезонским пословима код једног послодавца.
-Одјаву није неопходно вршити на крају ангажовања сезонаца, јер ће по истеку одабраног периода они бити аутоматски одјављени. Одјаву радника је потребно урадити преко портала само уколико послодавац има потребу да прекине радни ангажман пре него што је планирано.
Послодавац може, а и не мора потписати уговор са сезонским радником. Довољно је само да га пријави, а могу се усмено договорити око услова рада – каже наша саговорница.
Путем портала, послодавац на крају месеца од Пореске управе добија задужења, у форми налога за плаћање, за све раднике, која треба да измири у року од 15 дана. Контролу над применом Закона врше Пореска управа, пољопривредна инспекција и инспекција рада, свака у оквиру своје надлежности.