Kultura

ГОСПОДАР ЈОВАН ОБРЕНОВИЋ (1786-1850): ЛИЧНОСТ И ДЕЛО

ПРЕДАВАЊЕ ИСТОРИЧАРА АЛЕКСАНДРА МАРУШИЋА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ 

Серија предавања у оквиру програма „Слобода или ништа“ Народног музеја у Чачку, осмишљена у оквиру програма Национална престоница културе 2023, утемељена на потреби истицања личности које су обележиле прошлост града, настављена је у среду, 12. априла, у Галерији ове установе, предавањем „Господар Јован Обреновић (1786-1850): личност и дело“, историчара из Горњег Милановца Александра Марушића.

Такве личности условиле су стварање посебног идентитета као јединственог скупа особина и обележја који су обезбедили срединама у којима су живеле и радиле, трајну препознатљивост у поређењу с другим местима, истакла је у уводној речи директорка Народног музеја Делфина Рајић и представила госта предавача.

Као виши кустос, историчар у Музеју рудничко-таковског краја, Александар Марушић (1977, Горњи Милановац) задужен је за историјску збирку, њену класификацију, обраду и презентацију, као и за изложбену активност. Поред запослења у Музеју рудничко-таковског краја, у периоду од 2009. до 2011. године предавао је историју у Основној школи „Момчило Настасијевић“, односно, Гимназији „Таковски устанак.“ Јуна месеца 2016. године изабран је за вршиоца дужности директора Музеја рудничко-таковског краја, да би га 13. јуна 2017. Скупштина Општине Горњи Милановац изабрала за директора истоименог музеја у мандату од четири године. Као директор и појединачно, добитник је више признања, плакета и захвалница за сарадњу са установама и појединцима, као и за пројекат „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“.

Делфина Рајић и Александар Марушић

Током предавања у Чачку, Марушић је говорио о господару Јовану Обреновићу, његовом пореклу, младости, животу у Брусници и његовом утицају на развој некадашње вароши. Том приликом је истакао улогу Јована Обреновића који је заједно са браћом био учесник Првог српског устанка, као и Битке на Љубићу, која је одредила ток и исход Другог српског устанка. Историчар Марушић, дотакао се и приватног живота Јована Обреновића, српске породице, задужбина које се везују за омиљеног брата Милоша Обреновића. Било је речи и о наследницима Јована Обреновића, односу са браћом и кнезом Милошем, пре свега, као и перцепцији Јованове личности у уметности.

КО ЈЕ БИО ЈОВАН ОБРЕНОВИЋ?

Наводећи биографске податаке, историчар Марушић је подсетио да је млађи брат кнеза Милоша Обреновића, Јован Обреновић, рођен у Добрињи 1786. године. Пошто је крајем новембра месеца 1802. године остао без оца Теодора, прешао је да живи код полубрата Милана у Брусницу.

– Као човек од поверења, активно је учествовао у пoдизању Другог српског устанка. Уочи скупа у Такову, 22. априла 1815, растерао је турске порезнике у селу Коњуши. После сабора у Такову ставио се на чело војног одреда који је кренуо у ослобађање Љубића, односно, Чачка. На почетку битке командовао је коњицом, а у мају, целокупним српским снагама на положајима око града. У овој, пресудној устаничкој борби показао се као веома храбар и одлучан човек. После победе на Чачку, одвео је војску да опседа Ужице. Током преговора са Турцима у Цариграду 1816. године, налазио се на челу српске депутације – истакао је Марушић и наставио предавање чињеницама које, поред војничког, откривају и његов задужбинарски карактер.

Из осврта на његов приватни живот сазнајемо да се Јован Обреновић два пута женио. Прво, 1814. године са Круном Михаиловић, односно, 1835. са Аном Јоксић. Из тих бракова добио је четворо деце. Умро је 22. јануара / 3. фебруара 1850. године у Сремским Карловцима.

ПОСВЕЋЕН ИСТОРИЈИ СВОГ ГРАДА

Александар Марушић је дипломирао на групи историја Филозофског факултета у Београду. Аутор је и коаутор низа значајних изложби од којих је највише гостовања имала изложба „Ђенерал Божидар П. Терзић 1867-1939“, Галерија Музеја рудничко-таковског краја, април – мај 2008, коаутор Ирена Мандић. Ова изложба је гостовала широм Србије и региона, али и у Паризу. Издвајају се и изложбе: „Логор Бањица 1941-1944. Заточеници: општина Горњи Милановац“, “Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу – настајање и трајање“, „Таковски устанак 1815“: „Српске Цвети између сећања и заборављања“, „Када је град био бренд“, „Време Обреновића и њихово право“, „Династија, рудничко-таковски крај и стварање нововековне српске државе“, „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“… Приређивач је књиге „Урош Петровић: одабрани радови“, објављене у Горњем Милановцу. Аутор је више приказа и рецензија књига и стручних радова, учесник снимања документарних емисија и серијала о историји Општине Горњи Милановац, знаменитим личностима овог краја, Другом српском устанку и династији Обреновић, као и раду Музеја рудничко-таковског краја. Дошао је до многих до сада необјављених историјских података. На позив Општине Горњи Милановац, учествовао је у обележавању свих значајних јубилеја.

З. Л. С.

ЗАДУЖБИНАРСКИ КАРАКТЕР

– По окончању устанка Јован Обреновић је именован за кнеза Рудничке, а од 1832. године и Пожешке нахије. У Чачку је око 1820. саградио Цркву Светог Ђорђа, а конак 1835. године. Истовремено, у Брусници је током 1836/37. године подигао Цркву посвећену Светом Николи, а две године касније, нашао се на челу тзв. Брусничке буне, која је за циљ имала повратак на престо кнеза Милоша. Након што је буна пропала, осуђен је на три године кућног притвора – истакао је на предавању историчар.

Из осврта на приватни живот, сазнајемо да се Јован Обреновић два пута женио. Прво, 1814. године са Круном Михаиловић, односно, 1835. са Аном Јоксић. Из тих бракова добио је четворо деце. Умро је 22. јануара/3. фебруара 1850. године у Сремским Карловцима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.