ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА АКВАРЕЛА „КУЛЕ И ГРАДИНЕ” ДУШКА МИЛОШЕВИЋА
Акварелом дочарана историја кроз знаменита здања и српске значајне личности уприличена је изложбом „Куле и градине” аутора Душка Милошевића у понедељак, 27. марта, у Културном Центру Горњи Милановац. Како је аутор рођен у Београду, а детињство и део свог живота везује и за Чачак, с поносом истиче да је част што „Чачанском гласу” преноси своје утиске о изложби коју је видео и Чачак!
ДОПРИНОС МИЛАНОВЧАНИМА ЗА ЈУБИЛАРНИХ 170 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ГРАДА
Прожимање друштвено-историјског контекста са савременим приступом аутора сублимирало је „Кулама и градинама”, које су својеврсни допринос и граду Горњем Милановцу који у овој години слави 170 година свог постојања, граду сазданом на историји, именованом по Деспотовици, реци која кроз њега протиче. Освестити значај историјског тренутка значи присећати га се, подсећати се истог кроз дела, рукотворине као што су Милошевићеве које ће као такве остављати траг минулих времена. Претходно је потврдио сам чин отварања изложбе о којем аутор Д. Милошевић сведочи: „Много сам срећан што сам, и то баш у овој години у којој Горњи Милановац слави 170 година од свог настанка, спојио моје „Куле и градине” са Горњим Милановцем, у тамошњем Дому културе! А, култура ваљда томе и служи, да спаја! После лепих, домаћинских и стручних речи (које, нажалост, немам сачуваних), уредника ликовног програма Радоша Гачића, иначе историчара уметности, обратио сам се присутнима: Добро вече, драги Милановчани! Близу смо Такова, па да парафразирам нашег Кнеза Милоша, и да кажем: ево мене и мојих акварела, ето вас, па уместо рата Турцима, нека ипак буде изложба Горњем Милановцу, „Куле и градине”. ”
ИМЕНОВАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „КУЛЕ И ГРАДИНЕ”
Садржаји које посетилац изложбе види јесу импозантна здања, стамени сведоци историје и постојања свега што је један архитекта духом додирнуо, а потом и рукотворио, отуда се може тумачити и порекло назива изложбе. О именовању исте аутор износи своје образложење: „Када сам почињао да се бавим акварелом, тамо негде, мало после Кнеза Милоша, прво су настајале Градине. На њима је оно чиме се, као архитекта, бавим откако сам у архитектури, а то је зидање, опека, камен, прозори, врата, куполе, једном речју ГРАЂЕЊЕ. Занимљиво је да том лепом речју ГРАДИНА, наш народ назива све оне бројне локалитете по Србији, чак и ако не зна у којим временима су настали, јер види да је у питању некаква градња, грађење, сам град. А пет папира усправно поређаних, заправо већ личи на неку грађевину, па ето, баш и на кулу. Испоставило се да тај вертикални распоред папира омогућава лако причање прича ликовним средствима. А ја сам, у досадашњих равно 70 кула, покушао да испричам неке приче о многим нашим градовима, о градитељским традицијама нашег народа, о његовим значајним личностима, и о темама из историје и уметности, које су ме увек занимале.”
„СВИ СМО МИ ВЕЗАНИ ЗА ПРОСТОР У КОМЕ ЖИВИМО”
Уводни део изложбе у граду који је у Горњи Милановац преименовао кнез Милош Обреновић, аутор Душко Милошевић је надахнуто отпочео везом историје и уметности: „Иначе, ово је моја шеснаеста самостална изложба. Кроз сва отварања тих изложби, оформила се једна фина традиција, која се огледа у улози овог малог катанца, који ћу, као некакву штафетну палицу, предати вечерашњем „отварачу” ове изложбе, мом другу и великом љубитељу и поштоваоцу уметности, Рајку Петровићу, који је рођењем, срцем и душом прави Милановчанин. Као што сам почео, и да завршим са кнезом Милошем: Ево мене, ето вас, катанац и реч дајем Рајку Петровићу…”
„Драги моји Милановчани, ево стигле су Куле и Градине и код вас. Ови акварели су настали из душе једног архитекте који је пратио своје претходнике који су оставили дубок траг у народном градитељству, нарочито двојицу другара, професора, Зорана Петровића и Божидара Петровића. И сам понет свим нашим народним градитељством он преноси бојом и четкицом своје маштовито виђење наше свеколике баштине.”
Техника којом су отелотворене „Куле и градине” јесте акварел, о истој аутор изложбе наводи: „О акварелу знате све, да је најтежа техника, да нема исправке, да је пун светла и воде и да је сав остали доживљај остављен посматрачу. Али тај доживљај је креирао сликар из своје душе и расположења. Колико ће то допрети до вас самих зависи од много фактора. Но, оставимо да свако на свој начин више или мање доживи симболику догађаја, поруку слике, импресију детаља или да свако ужива на свој начи у овом подсећању на нашу прошлост, садашњост или будућност. Јер сви смо ми везани за простор у коме живимо, који нас окружује а то су кућа,људи, и сам град, градина, варош, куле и цркве, наше поднебље и клима,наше микро окружење у коме нисмо странци. Са свим обележјима традиције и аутохтоног неимарства, нашом пребогатом историјом, развојем народног идентитета достигнут је висок степен аутентичности у култури и уметности. Тако и ова изложба ће вам дочарати неке моменте и детаље, неке визије и доживљаје а понеко ће пожелети да то има увек пред својим очима.”
СЛИКАР, ПОСМАТРАЧ И НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ
Суочавање слике и посматрача представља тренутак који је својеврсна комуникација уметника и онога који поима на себи својствен начин ту уметност! Дојам аутора о самој визији којом је стварао надахнуто је пренео присутнима: „Мислим да се Душко нашао у тешкој ситуацији да из себе избаци све те слике, визије, доживљаје и маштања али да је то сјајно урадио јер је одличан архитекта који је сагледао све аспекте нардног неимарства а као одличан сликар успео је да те импресије пренесе на најтежи начин на бели папир. Ја вам нећу анализирати слике посебно, јер тиме би вероватно утицао на ваш доживљај. Само ћу вас подсетити да је сликарева слобода неограничена да је посматрачева маштовитост индивидуална а да је национални идентитет стечен. Тако и ови акварели преносе свест о нашем националном бићу јер је свакако уметност најбољи пут. Вама преостаје да полако и пажљиво погледате слике, да уживате у нашем идентитету кроз аквареле који су пуни боје и светла, јер изложба је сад отворена!”
КОРЕЛАЦИЈА МИЛОШЕВИЋЕВОГ СПИСАТЕЉСКОГ РАДА И АКВАРЕЛА
Изложба која путује Србијом има одраз и у перу Душка Милошевића! Корелацију списатељског рада и акварела Милошевић објашњава: „Мој списатељски рад, у овом случају има директне везе са акварелисањем. Милановцу представљам и моју шесту књигу „Овчарско-кабларски акварели”, која је једно виртуелно путовање нашом српском Светом гором, и то кроз акварелске приказе свих 12 овчарско-кабларских светилишта. А за првог купца неке од слика са вечерашње изложбе, имам мали поклон. То је један примерак моје пете књиге, истоименог назива као и ова изложба, „Куле и градине”.
„МАЛА МИСИЈА КУЛТУРЕ КРОЗ ВОЉЕНУ СРБИЈУ”
Путовање тридесетак акварела великих формата аутор изложбе Душко Милошевић, архитекта именује као својеврсно путешествије, ходочашће знамења, слике и историје које сублимирају импозантним здањима која су с разлогом тако и дала име изложби. О наведеном Милошевић истиче: „Циклус акварела „Куле и градине” започео је своје путешествије по Србији, практично још 2018. године. Тада је обишао Нови Сад, Ниш, Чачак, Београд и Ариље. У наредним годинама, увек другачија, са новоурађеним акварелима, изложба се појављивала по разним галеријама, углавном у Београду и Чачку. Ове године сам поставци акварела додао и понешто пастела. После Горњег Милановца „Куле и градине” настављају свој пут ка Аранђеловцу од 10. до 20. априла, па је у Београду од 24. априла до 8. маја , а у Ужицу су акварели од 1. до 15. јуна. Због обиља архитектонских, историјских и обичајних података из српских традиција, могло би се рећи да је у питању својеврсна мала мисија културе кроз нашу вољену Србију.”
Милановчани изложбу могу посмарати до суботе, 8. априла, а њена вредност се може пратити траговима које Душко Милошевић оставља за собом, рукотворинама које сведоче да прохујало и надолазеће се сусрећу у истом – у уметности која је непролазна!
Милица Матовић
