ВОЈИН АЈДАЧИЋ, ЂАК ГЕНЕРAЦИЈЕ ОШ „ВУК КАРАЏИЋ“
ВАЖНИЈЕ ОД СВЕГА ЈЕ БИТИ ДОБАР ЧОВЕК
Војину Ајдачићу је још у трећем разреду учитељица Јелица Трифуновић рекла да верује да ће једнога дана бити ђак генерације и то се на крају ове школске године и обистинило. Војин је по својим постигнућима, најуспешнији ученик своје генерације у Основној школи „Вук Караџић“.
-Моје одељење било је VIII/2, а разредни старешина Наташа Јечменић. Морам да кажем да је она стварно посебна, увек је била пуна разумевања и подршке за све нас. Наше одељење је доживљавала као своју децу. Моја школа може да се похвали дивним наставницима. Посебно место у мом срцу, поред разредне и учитељице Јелице Трифуновић, која је још када сам био трећи разред рекла да ћу бити ђак генерације, имају наставник физике Ацо Миловановић, наставница информатике, наставница географије и многи други. Сви они су у нас уткали део себе и хвала им на томе. Школа се доста променила на боље од мог поласка у први разред и на томе можемо захвалити директору Милку Иконићу који се труди да школа буде модернизована и савремена – овим лепим речима започиње нам Војин своју причу.
Што се тиче награда са такмичења, он се, каже, такмичи од трећег разреда и био је на шест републичких такмичења, из технике и технологије, физике, географије и математике:
– Најдраже су ми награде са републичких такмичења регионалних центара талентованих ученика и ту бих издвојио прво место за одбрану и квалитет истраживачког рада из математике. Морам да поменем и захвалим на подршци мојим наставницама из Регионалног центра Марији Ђукић и Марији Стевановић.
Војин истиче да му је велика част што је проглашен за ђака генерације, али признаје и да се томе потајно надао, јер је током година био свестан својих резултата и залагања:
– Сматрам да сам одговорна особа и трудио сам се да сваки задатак завршим на време и темељно. На часу сам био сконцентрисан и управо такав приступ ми је омогућио доста слободног времена, али сам остао посвећен циљевима које сам себи поставио. Велику улогу у мом успеху имали су и моји родитељи и сестра. Увек су били ту да ме подрже, саслушају и подстакну да не одустајем. Њихово поверење ме је додатно мотивисало да дајем све од себе. Баке и деке се посебно радују мојим успесима. Као ђак генерације, осећам одговорност да својим знањем и искуством помогнем другима. Пред контролне задатке преслишавао сам другаре и трудио се да им помогнем у сaвладавању градива, јер верујем да одличан ђак не вреди много ако, пре свега, није добар човек и добар друг.
Одлучио је да упише природно-математички смер у чачанској Гимназији, јер га занимају предмети, попут математике и физике. Жели да стекне потребно знање из тих области како би се за четири године припремио и за факултет:
-Волео бих да школовање наставим негде у иностранству, а онда се вратим у мој град на Западној Морави. Сада се радујем одмору и летњем распусту који ћу провести са породицом и другарима у откривању и упознавању неких нових градова и места.
Једна од Војинових омиљених активности ван школе је одлазак на кеј поред Западне Мораве, где често игра баскет са другарима.
-Раније сам тренирао кошарку и мислим да ћу опет почети, јер ми она помаже да се опустим и да останем физички активан, па ми је важно да увек нађем времена за то. Наравно, волим да део слободног времена проведем и играјући компјутерске игре са другарима, али трудим се да ми не одузимају превише времена.
Као и већина његових вршњака, Војин наглашaва да воли да путује и истражује нове државе и градове:
– На пролећном распусту сам са породицом посетио доста европских градова, од којих ми се највише свидела Валета, главни град Малте, због њене посебне архитектуре. Иако сам природњак, волим историју, уживам да читам о неким историјским догађајима, а онда и посетим то место…
Приредила: Гордана Домановић
